недеља, 05. јануар 2014.

2582.
25. ПРИВАТИЗАЦИЈА
ИЛИ
КАКО ЉУДИ
КВАРЕ ПАРЕ

Невјероватно је како се нико не боји Додика. А јаше моћни Режим. Који скаче по десет копаља унапријед, ита се по седам копаља уназад, кроз ноздрве, тај Режим, сикће ватру живу по осамнаест копаља унапријед и по дванаест настрану. А сам Додик, јашући Режим, носи копље од шест копаља. И предзору, предросу, у подне и увече, пробада срцад опозиције и независних новинара и тако постаје још већи страх и трепет.
А сви се боје Копање. Који не јаше ништа и не скаче ни пола копља унапријед.
Свако жив смије да га дигне на Додика. Криминалац. Пљачкаш. Диктатор. Фашист.
Копању нико не смије да помене.
Како су пичкице препичкиле свијет.
Недавно су, упозорили ме, нисам ни примијетио, Фронталерси објавили текст о Копањиној серијској оди нато пакту. Махабхарата и Рамајана. Копањаја Натопактаја. Тамо се помиње Шоне и кћерка му Б. Радмановић. Али Копања се не помиње.
Ал, јебеш Нато. Нико Копању не помиње ни поводом приватизације Гласа Српске. И тих минутица. Киоска којих је пуна Република Српска а не само Бањалука. И који су монопол. Јер онај ко штампа новине не може да има мрежу за продају новина. Како каже демократска плинска Европа.
Сви ти вајни каналитичари и опозиционари немају муда ни колика их има вјеверица. Нико не смије да помене приватизацију Гласа Српске и земљарење Гласовог плаца усред Бањалуке а од стране Копање.
Нико не смије да каже да Вучић зна да броји само до 24.
Мада је добро да је и дотле догурао.
Нико да докучи да није истинита она прича да Паре Кваре Људе.
Људи Кваре Паре. На тим киосцима, Минутицама, сиротиња донесе жућаке да купи цигарете, они који донесу педесет марака, и они су сиротиња, богати не иду на киоске, и чим те поштено и крваво зарађене паре дођу у руке оног којег Фронталерс не смије да помене, постају непоштене. И служе за пропаганду Нато Пакта.
Или та Јахорина, која се помиње ових дана. Пропала сезона. Имају топови за снијег али нема ко да пуца из топова. Јахорина има и Топове, и Лопове, и Попове. Али нема сезоне.
На тој Јахорини мали, обични људи, скупе цркавицу, дођу на скијање, купе карту и плате собицу, а једу месни нарезак, само да би се скијали. Те ситне поштене паре, онда дођу у руке оних који су дали владиних педесет милиона марака у скилифтове и топове, са намјером да купе будзашто Олимпијски центар и хотеле, и плацеве, и земљишта.
Добро. Не дођу паре у њихове руке али такав је план био.
А да су дошле, одмах би се поквариле, ускисле, ко кисели купус у јулу.  
Не треба, дакле, за све кривити паре. Барем не треба за људе. Људи су гори од пара. Немој да бригаш, бригаш, бригаш, док је људи и пара, увијек ће неко неког да кара. У име Срба и Грка, ко има нек крка, ко нема нек дрка.
Само их треба  поменути. Људе, мислим. Копање.