2585.

ПОТЈОРЕЧЕ,

СРПСКИ СИНЕ

СА ПРАТЕРА РАВНОГ

Откривају се смради Аустроугарске Монархије. И данас. А све се чини да изгледа као да почињу од Сарајевског Атентата Гаврила Принципа. И Срба.

Одавно је сјај Беча саздан на смраду аматерског колонијализма. Аустрија је имала ту несрећу да јој је колонијализам досезао само до у Балкан.

Србија и Срби су ту само несретни играчи на размеђу. И с ове и с оне стране аждаје су пјениле, жељне колонијалистичког доказивања.

Чак и кад Пресе тврди да је Принцип личност Двадесетог Вијека, колонијални одсјај је то. И жал. Ништа Принцип није урадио за историју. Она је већ била трула а њени германски актери су већ били на врхунцу крвожеђи.

Та логика да је Принцип омогућио Стаљина и Хитлера, само је спирање кривице са Беча и Берлина.

Тактика о држању Српских Сељана у летаргији а девастирању интелектуалаца и полуинтелектуалаца, Срба, данас је превладавајућа технологија највећег дијела међународне заједнице а Сараја поготову. Треба видјети како се подцјењивачки односе сарајски медији према јавним и виђенијим Србима па препознати стољетни традиционализам.

По ко зна који пут, овдје препоручујем феноменалну књигу Томислава Краљачића, Калајев режим... у којој је описана политика Аустроугарске, Беча, према Србима. Та политика примјењује се и данас.

Они који желе да Србима и Српској учине јавно и политичко добро, морају  их, коначно, извући из Аустроугарске.

По политици која се води према Србима и Српској, Република Српска је и данас у Аустроугарској.

Једини начин да изаађе из Аустроугарске јесте да изађе из Босне и Херцеговине.

А онда то Сметљиште може да иде или Бечи или Истанбулу. ЈМС.