четвртак, 4. фебруар 2016.

ТРЕНДОВИМА
СЕ ТЕШКО
ОДУПРИЈЕТИ
АЛИ ИХ СЕ МОРА
РАЗУМЈЕТИ

Грлом у јагоде. С ражњем у шуму, умјесто са ражњем из шуме. Ћорав код очију. Ни бриге ни памети.
Без обзира како се понаша, изгледа да народ све зна. Само што то саопштава са великим закашњењем.
Они који раде јавне, народне, политичке, послове, требало би, такође да све знају али да то одамх и саопштавају.
Што не бива.
Свакодневна су свједочанства о томе да смо упали у мјешалицу времена из које нам нема излаза.
Види се црна мрља на крају тунела.
Још увијек смо одушевљенији површином трендова него што смо свјеснији њихове погубности, чак и у случају када су одавно далеко одмакли пред нашим очима и под нашим ногама.
У два, три, дана, нанизало се неколико ситнијих информација које нико не повезује.
·        Некадашњи велики Рибњак Бардача, станиште птица на путу са сјевера ка југу и обрнуто, претворен у кукурузиште.
·        Путујући музеј покрадених Јавних Набавки.
·        Стратегија Владе Републике Српске у Образовању предложила да се забране приватни правни, учитељски и медицински факултети.
·        Путин најавио приватизацију великих компанија а Запад саопштио да је то знак пропасти русијске економије. Нама је саопштавао да је то знак економског успенија.
Цијела основа и потка, иза ових вијести, и других, којих је на милијарде, била је предмет нашег небеског одушевленија. Подметнули смо себи златну медаљу за рушење мрског комунизма, самоуправљања и фашистичке античетничке и антиусташке СФРЈ. И све што је дошло послије тога, имало је, за нас, статус Часног Крста и Дјеве Марије.
А онда чујемо како 178 врста птица које су биле везане за Бардачу, немају више гдје да пију воду, лове жабе и једу рибе.
Кад је требало сви смо срали о Приватизацији. Није нам требао ни тоалет папир. Нисмо брисали ни уста ни дупе. Толико смо били одушевљени.
Тако смо се одушевили и наметањем института Јавне Набавке. Које су се одмах претвориле у Јадне Набавке. У невјероватан перпетуум мобиле ситног криминала, корупције и крупне крађе и неефикасности.
Нисмо схватили да смо Јавне Набавке предали свима у руке. Да сви буду одговорни а нико. Па сада безвриједно серемо о томе како је негдје ролна таригуза преплаћена са пет марака. Каемова.
У мрском комунизму за набавке у Наше Предузетје био је одговоран један човјек. Па, преплати ролну, мајчин сине Комитета и Синдиката. И ђеда Директора.
Дерегулација. То је тренд који је требало схватити. Иако му се није могло одупријети.
Све довести у стање у којем се ништа не може регулисати, ни демократијом, ни диктатуром, ни прописима, ни пописима.
Да је то природно стање, цијело село би имало један курац. И сви би њиме управљали.
Дерегулација је и инфлација Куповних Факултета. Приватизација Образовања, СТЈ.
Куповни Факултети продукују Куповне Дипломе. Куповне Дипломе привлаче Даровне Докторате. Даровни Докторати множе Лажне Професоре.
И тако унедоглед.
Док не схватимо да је Дерегулација небо премрежила.
Странци Усранци, који су и наметнули Дерегулацију, у свему, од банака до таригуза, јер су схватили да нисмо само одушевљени кад лижемо лизало, него и кад нам га покажу а не дају, сада трљају руке и новче ефекте свега тога.
Сад нам набијају на нос како смо криминализовани и корупционизовани, како ни дупе не знамо отрати и како не разумијемо да су камате, у ствари, демократија а не трећина.
А ми, скрушено, као припадници ујађеног Цивилног Друштва и Грађанске Самосвијести, јаучемо о томе како је нестало 178 врста птица са Бардаче. Како је нестао Пиц Парк па средњошколци немају гдје да дркају по мраку.
Не схватамо да смо, прије њих, тих птица, нестали ми. У много више врста од тих 178.
Приватизација је Рај.

А у Рају, којићетикурац птице.