2234.
МИШКО,
ДАТУМ,
РЕКОНТРУКЦИЈА,
ИЗБОРИ,

ОДЛУКЕ

 

Једина ствар која тече узбрдо јесте Власт. Али само док си на коњу и на трону. А једина ствар која не тече низбрдо, кад одеш с коња, јесте, такође, власт. Само нестане.

Та подсвјесна сазнања генеришу многа понашања Властника, посебне сорте која ужива у току узбрдо и леди се на помисао да се низбрдо не тече. Та понашања се не могу објаснити политичким аналитичарењем, социологизирањем, истраживањем јавног мнијења.

У том процесу Узбрдо, једна од најбитнијих ставки јесте Доношење Одлука. Одлука је у Политици нешто што не трпи одлагање. Смрт може да се одлаже али Одлука не.

Многи је политичар начинио каријеру, превратио историју или препородио земљу, као, исто тако, и упропастио земљу и нацију, стојећи храбро пред одлукама и доносећи их.

Одлуке су једнако захтјевне, и у лидерском опсегу као и на мјешаличком, градилишном, нивоу.

При томе треба знати да од сто одлука које се донесу, тридесет није оптимално, објективно или је погрешно. Али њихово одлагање угрозило би оних седамдесет. Сво умијеће политичког одлучивања је у информацијама и њиховој брзој, талентованој, преради у одлуке.

У Србији, видим, на дјелу су два процеса. Један процес Брзог Одлучивања. И један, много шири, процес Одлагања Одлука.

Лучоноша првог процеса је Први Потпредсједник Вучић. А држачи ватрогасног апарата су скоро сви остали. Сви би да се одлуке не донесу. Јер, успон неспособних, неодлучних и некомпетентних јесте само у трајању. А ништа тако не јебе Трајање као што га јебу Одлуке.

Вучићеве одлуке о Мишку, Косову, Реконструкцији... у ствари су текућа трака политике. Једна феноменална технологија за стање у коме немаш излаза. Као што га Србија сада нема. Одлука о Мишку одиграла је пола Феста. Сада може у заборав. Јер, апс за једног Мишка не значи ни почетак борбе против криминала и корупције. Сада Мишко може на слободу. Дошле су, и прошле, нове одлуке. Датум. Избори. Оћенеће. Реконструкција. Сада је ПП Вучић одлучио да се иде у економски развој. Нема јебе.

Дабоме. ППВ све то ради да убрза ток узбрдо. Сада се прави капитал за наредна два мандата. Изгледа јадно како ови, који би да одлажу Одлуке, трче за одлукама и прикључују се узбрдици. Неки би, што каже Антић, и пол промијенили.

Искуство, међутим, каже, да се, временом, број Одлука намножи, као да се у мраку кабинета, трона и под седлом, ноћу прцају и размножавају се брзином зечије свјетлости. Чињенице и мишљења са те узбрдице не стигну да се легитимишу приликом доношења Одлука. Све више је оних који су незадовољни Одлукама. Све више је празних Одлука. Одлука које су саме себи Одлука. Све више је оних које ни гузица не сврби за Одлуком.

Само је, од храбрости и способности за Одлуке, теже сазнати гдје је та невидљива граница преко које нема повратка из Стршљеника.