петак, 7. март 2014.

2730. post
430.001 posjeta stranici
УЧЕШЋЕ У РАТУ
ПОСТАЛО
СЕОСКА КУРВА

Видим, свака шуша извикује Учешће у Рату. Свака усрана баба била у рату. Свако постао инспектор за Учешће у Рату. И Усрани Есдеес. Свако црвеном моралном четком повлачи патриотску српску линију Учешћа и Издајништва.
Свако зна шта је требао да уради Србин у Хратској кад је формиран Збор Народне Гарде. Требао је да на сред трга у Сиску, и свуда, извади курац и да Хрватима јебе усташку мајку, усташку бабу и Фрању Јосифа и да захтијева да му доведу Фрању Партизановца, Без Гаћа, да га нагузи уз Бећарац.
Пичка Вам Матерна.
Да вас је у том рату било толико, колико сада серете о њему, не би Срби губили територије ко дијете кезмад у шуми, не би Усташе дошле до Бочца, не би у цијелој бригади било два члана Есдееса. А Бакир би, на радној обавези, читав рат кувао каве код Чиче у Другој Крајишкој.
Сви они којима би данас крсна слава требало да буде Лажно Љекарско Увјерење, сада галаме о Учешћу у Рату. Они који су се саморањавали по Бањалуци, носали сњежно бијеле или нове плетене зелене опасаче, никловане Тетејце и непипнуте Шкорпионе у жутим футролама, они све знају о Борсу, о Ветеранима, о лови, о фотељама. Нисам чуо да се неко бори за лијечење посљедица Питиеспија.
Борци и Учешће у Рату постали су каламарска валута за накупце и прекупце јавног простора и политичке важности.
Под Борцима и под Учешћем у Рату подразумијевам само Прву Линију, Зону Борбених Дејстава, Ров. Све остало је Го Курац.

Срамота је да се, данас, тако понижавају Борци. Да се на њиховој несрећи, јер Учешће у Рату данас је несрећа, срамота и мрачна мрља у биографији, води јевтина политичка борба у којој Есдеесовци, Педепеовци, Пушачи, Шетачи и Пишоње желе да код напаћеног народа узму какав замотуљак милостиње и одобравања.