2365.
ОТАЦ НАЦИЈЕ,
АЛИЈА,
ПОНАШАО СЕ
КАО МАЋЕХА И ДАВАО
РЕПУБЛИКЕ БЕЗ
ХИПОТЕКЕ И ЖИРАНАТА
 

Повремено изађу таква срања о муслиманском политичком и вјерском ратном и поратном вођству да би ме непреживљиво било срам да сам Патриота.

Момчило Крајишник је у неком интервјуу рекао да је прије Дејтона потписао споразум са Алијом о праву Републике Српске на отцјепљење кроз пет година. Ако Српска буде хтјела.

Сарајски медији шуте о тој тиражној теми. Мада је чињеница о Алијином републиканском доброчинству одавно позната. О томе је говорио и Ђенерал Сефер. Набијао му на фес споразуме са Репубкимом Српском и Хрватском Републиком.

Имао би Крајишник, а и многи други, свакавих чињеница да саопшти. Највећи дио њих данас не пије воде јер је, након скоро четврт вијека манипулативног времена, историја отишла, углавном жељеним током. Али не по жељама Срба, Хрвата и муслимана.

Крајишник, а и они који су са Алијом тикве садили, погријешили су што све нису одмах објављивали. То би можда могло утицати на тадашњи ток ствари. Могло би промијенити многе позиције и могло би демистификовати Оца Нације. Оца Муџахедина. Оца Филџана. Оца Бакировог. СТЈ.

Алија Изетбеговић био је типични представник традиционалног муслиманског вођства сачињеног од шаке курана, шаке кобива мудрости, шаке на свечетирстране, шаке халве и обећања и два прегршта лажи.

Дакле. Без покрића и референци.

Мјесто које је Алија добио на основу Исламске Декларације, превисоко је за његове домете и капацитете. А ти домети и капацитети Алије одредили су и наредну двадесетогодишњу историју муслимана. Касније Бошњака. Најприје продуженим лидерством. Инсталиран је Син Бакир. По сиријском приницпу. И што је још важније, инсталиран је Сулејман Тихић, оригинални фалсификат Алије Изетбеговића. По понашању, политичкој недосљедности, лажима, манипулацијама, пливању и роњењу.

Није га случајно Алија одредио за насљедника на страначком трону. Прије Синба Кира.

Алија је био бетонирани лажов. Лисабон.

Стога је и двадесет сарајских година, у ствари двадесет година лажи. Или лажних година. Огроман број чињеница, битних прије свега муслиманима и Бошњацима, остао је под фесовима и у приглавцима. Њих се никада неће објелоданити јер је то стара сећијска отоманска технологија владања и власти.

Кад би се чињенице отвориле, барем у складу са европским нивоима, јер нико није транспарентан као што воли срати о томе, многих данас, и одавно, не би било на бошњачкој и сарајској политичкој сцени.

Овако, многих ће бити још годинама и мандатима.