субота, 5. октобар 2013.

2375.
ОХАЕР НЕЋЕ ОТИЋИ
ИЗ БиХ ДОК НЕКО
НЕ УБИЈЕ ФЕРДИНАНДА
 

Есенесде и Есдепе су данас договорили приниципе расподјеле војне и државне имовине. Због те војне имовине исфур је био АмАмб. И такав отишао из БиХ. А због државне имовине Охаер је довео у исфур Републику Српску. Неки од њихових ранијих Будалаша забрано је располагање Државном имовином у БиХ. Ваљда, док не постане Бошњачка. Или Сарајска.
Наводно су у некој таблици множења и сабирања рекли да ће отићи из БиХ, Охаеровци, чим се ријеши државна имовина. Још само то је остало.
Босни и Херцеговини би било боље да је окупирана. Него да овако живи у привиду, неправди и паради.
Охаер, и други механизми, од Мреже Амбасада, невладиног сектора, легалних шпијуна, група за пресије и притиске, судбоносних датума, до бриселске ванинституционалне контроле, толико су премрежили Босну и Херцеговину да би лакше било сарделама под оловним мрежама него непостојећој Држави БиХ под овим изливом доброчинства.
Познато је да су једно вријеме суверене Владе Српске, педепеове и есдеесове, сваки пут прије заказивања сједнице, Охаеру носили дневни ред на ноге и на увид. Па Охаер одобри или не одобри. Претходно завири у нацрте, преднацрте, приједлоге и намјере.
Тако мени, мада је то било још раније, нису дали никада да се удвоји закон о информисању, о радиотелевизији Републике Српске и остало. МИЈ.
Како сада дјелује Охаер. Дјелује тајно. Као нека врста Папирне НСА.
Извори који нису нарочито ни само моји, кажу да за сваки састанак и сусрет некога из Републике Српске, ко има неке везе са владином админисрацијом, министарствима и слично, а који се организује у некој земљи Брисела, мора да се начини записник и да се пошаље Инцку у Сарајево и Кетрин у Брисел. Прво, кажу, Инцку.
Тако је, ту, некидан, један званичник Владе Српске ишао у ближу земљу након чега је институција домаћин уредно послала записник, службену забиљешку, Инцку. Инцко је, пак, исправио неке бројке, и шта ли још, и онда је то отишло Тети Кетрин.
Тако је радио и Бата Калај.
А о другим опсервацијама поробљене БиХ да и не говорим. И о управљачким софтверима.