У ОХР

СТИГАО

НОВИ ПИШАЧ

ПО НАМА

Извјесни Денис Хирн. И одмах се показао као Денис са словном грешком. Дао интервју вашингтонском листу који излази у Бањалуци. Независним Новинама.

Јасно се види да је прошао амбасадно-ћаршијску школу о срањима о Дејтону, Уставу, Држави БиХ и Отцјепљењу.

Кад је био двочас Распад БиХ, побјего са рајом на Вратник.

А кад је било о понижењу, отишо на бурек.

Зато и не схвата да је Високо Понижење бити Први Замјеник Инцку Пицку. Мрља у каријери.

Ну. Шта сере Денис.

Говори о Анексу 4, Уставу БиХ који је написан у Дејтону и саставни дио је Општег Оквирног Споразума за Мир. Да се он не може мијењати без сагласности делегата који долазе из Републике Српске.

Али не говори да су наметнутим одлукама Високих Представника у БиХ промијењен и Устав и Република Српска. Да нисмо јебали Ешдауна и Петрича, и мало оног Лајчака, промијенили би и Србе.

Говори о томе да је Младић осуђен за Геноцид.

Да ентитети немају право на отцјепљење.

Углавном, треба очекивати нови талас Антисрпства из ОХР-а, Америчке Амбасаде и Сарајева.

А БиХ. БиХ ће се све брже распадати што чешће долазе нове Будале из иностранства.

И то је једино добро за Републику Српску.

ПИК, ОХР,

СПК И АМАМБ,

УВЕЛИ СУ

БиХ У РАСПАД

Јучерашње ПИК – саопштење, још једна Овца Јаловица Босне и Херцеговине, само је споменик једној пропалој политици која је земљу довела до Немогућности. До Распада. До Предратног Стања.

Четворка коју сам иментовао, с тим што је у том процесу, Сарајевски Политички Круг прерастао у Сарајевски Бошњачки Круг, а ако се овако настави, биће то Сарајевски Бакиров Круг, дјеловала је невјероватно синхронизовано, обзиром да се ради о посве различитим намјерама, циљевима и геостратешким интересима.

Ну.

Ујединио их јединствен надциљ. Елиминација Републике Српске и Срба.

ПИК је најзлогласније протекторско унитаристичко гнијездо у историји овог поднебља. Да је Бенјамин Калај имао такво гнијездо, БиХ би се данас простирала до Манџурије а сви њени живитељи би се звали Мехмед.

Злогласни ПИК не постоји у Дејтонском Мировном Споразуму. За разлику од ОХР и Високог Представника. Али ни ОХР ни ВП, у том споразуму не постоје у овом монструозном облику, односно у облику у коме су дјеловали за вријеме од задњег дана Вестендорпа, када је наметнута БХТ, па до краја Лајчаковог мандата.

Злогласни ПИК се појавио у Лондону, 8. и 9. децембра 1995е. Као Peace Implementation Conference. Конференција за споровођење Мира је одржана са циљем да мобилише Међународну Заједницу да помогне усраној и напаћеној Босни.

Али њен закључак је био, без дејтонских основа, да се формира PIC. Peace Implementation Council. Савјет за споровођење Мира. Тад је одређено да Управни Одбор Савјета чине представници сљедећих земаља и институција: Канада, Француска, Њемачка, Италија, Јапан, Русија, УК, САД, ЕУ, ЕК и ОАК коју заступа Турска.

Могли су убацити и Аргентину. Да неку пријатељску одиграмо против Месија.

Сва та булументарна концилија дјеловала је под предсједништвом Високог Представника.

Након Лондонске Конференције, на министарском ниову PIC се састао пет пута. Тако и у Бону гдје су усвојена чувена Бонска Овлаштења ОХР-а и Високог Представника.

То су све биле противсрпске расистичке одредбе. Од којих су страдали и неки Хрвати.

Високи Представници су мијењали Уставе, смјењивали изабране и именоване, доносили одлуке и наметали законе.

Огроман је попис противсрпских а протихрватских одлука и намета Високог Представника. Од конститутивности свих свуда до Лајчаковог покушаја да се укине Ентитеско Гласање.

Све то је довело до привидног јачања Сарајева и његовог једновјерског мрачњачког Унитаризма. А у стварности, то је била изолација Сарајева, не само од Срба и Хрвата већ и од других бошњачких подручја.

Довело је и до противљења Републике Српске. Која је у протеклих десет година зауставила најезду еродимата из ОХР, Сарајева и Америчке Амбасаде.

Али повратак на изворни Дејтон није могла ни да отпочне.

Штета. Јер изворни Дејтон је омогућавао јачање бошњачких и хрватских подручја у Федерацији и јачање Републике Српске што је могло бити јамство да се БиХ барем географски држи на окупу.

Јер, како ствари сада стоје, и то је упитно. У будућности, не тако далекој.

Довело је до противљења и јачања Хрватског Територијалног Сустава. Формиран је Хрватски Народни Сабор, пропало је сарајевско бирање Хрвата у Предсједништво БиХ. Поново се говори о повратку Херцег Босне. Која је уништена као преткорак уништења Републике Српске.

Довело је до Референдума. О Дану Републике. Мада се десет година говори о најважнијем, Референдуму Самосталности.

То су, већ, кораци без повратка.

ОХР је омлитавио, као и PIC му. Сарајево је у безизлазу, још само један пенџер гледа на Ердогана. Америчка Амбасада је џаба градила нову зграду у Сарајеву.

Да су паметни, као што нису, у Сарајеву би подржали Хрватско обједињавање жупанија, вратили се на Десет Дејтонских Надлежности и сачували БиХ.

Јер. Нема више ко ратовати за њих.

3170.

ИНЦКОЕР

ОСЛОБОДИО

БОСАНСКЕ

ГВАНТАНАМЦЕ

Његово Свето Милосрђе, Валентин Инцко, вратио је права на бављење јавним пословима тридесеторици посљедњих мохиканаца.

Прошло је њихових Сто Година Самоће.

Њих је, са још једном количином раније ослобођених, у неслободу и нејавност, смјестио Високи Представник Педи Аждајун, онај краљичин Мали Мајкумун. Који је харао Унитарном Босном као Фатих овај или Фатих онај.

То је било златно доба међународне управе у БиХ.

Рат је био мила мајка. Како су они примјењивали мир.

Зато сам ја и први попиздео. И почео сукоб са Охаером. Пошто, иначе, могу дуже да будем под водом него што могу да сачекам да неком, заслужном, јебем мамицу.

И мени су послали абер из Охаера. Поднеси оставку на министарско мјесто или ћемо те смијенити и забранити јавни рад. Поднесем оставку, јебеш будале. Али наставим да им јебем мамицу.

Колико је пуна пиздењака та ратничка Босна и Херцеговина, која је храбра само кад треба клати Србе, Хрвате и муслимане, а кад треба неком странцу рећи А, свако се завуче у властито пркно, видљиво је било тада, када је Аждајун изопштио људе, цијело вријеме тог њиховог гвантанамисања, као и сада.

Ником ништа.   

Штагод урадили ти људи, и каквигод били, нису подљуди. И за њих има закон и постоје институције као и за све друге. Не постоји Високи Представник.

У свакој цивилизованој или анархизованој земљи, Лепи Аждајун био би за ово или протјеран или стријељан.

Само је од нас отишао кано Војвода.

Пичка Му Матерна.

2902.

ИНЦКО

СТАЛНО

ПУТУЈЕ У ЊУЈОРК.

ЗАШТО ЈЕДНОМ

НЕ ОДЕ

У КРАСНОКУРСК.

Пошто у Бриселу, и у Европи, не значи ништа, евентуално нешто у Штајерској, Инцко, ћелава и брадата аустријска певаљка, већ годинама је окренут на страну двају моћних полова. Према Сарајеву. И према Њујорку УН.

Привид његовог великог политичког ангажмана, у ствари историјске фарсе, Калај је био Трагедија, Инцко је Фарса, магли се пред Уједињенима Нацијама у виду годишњег извјештаја који служи за ролне у склопу санитарних чворова здања на Ист Риверу.

И штагод се догађа, Инцко и његова Copy Машинерија са Ист Миљацке, окривљује Србе, Српску и Власт у Српској.

Сецесијска Реторика Срба.

Потцјењивање Државе Босне. Прије излијевања из корита.

Одбијање Историјских Договора на којима инсистирају кретеноиди из унитаристичких и дијела међународних кругова и ромбова.

Застој на европском путу.

Макадам и вагаши према Нато интеграцијама.

Сто Година Српске Кривице.

Европска бирократија, попишана од стране Нато Структура, не може да ријеши ни проблем Инцка а жели да рјешава геостратешке односе са Русијом.

Због тога не може да укине ни Охаер и ријеши се Паразита Инцка. Нити може, барем, да га одведе у Брисел.

Инцко и његови инсталатери чекају Промјене.

То је јасно као дан.

На политичку сцену Републике Српске треба да дођу Пластелинци, Колаборационисти, Промјенаши, Дупедавци, Мекавци. Тада ће наступити залатних пет минута Инцка и Инсталатера.

Због тога Инцко тавори у БиХ.

И спреман је да тавори још, до два, до три, мандата.

2375.
ОХАЕР НЕЋЕ ОТИЋИ
ИЗ БиХ ДОК НЕКО
НЕ УБИЈЕ ФЕРДИНАНДА
 

Есенесде и Есдепе су данас договорили приниципе расподјеле војне и државне имовине. Због те војне имовине исфур је био АмАмб. И такав отишао из БиХ. А због државне имовине Охаер је довео у исфур Републику Српску. Неки од њихових ранијих Будалаша забрано је располагање Државном имовином у БиХ. Ваљда, док не постане Бошњачка. Или Сарајска.

Наводно су у некој таблици множења и сабирања рекли да ће отићи из БиХ, Охаеровци, чим се ријеши државна имовина. Још само то је остало.

Босни и Херцеговини би било боље да је окупирана. Него да овако живи у привиду, неправди и паради.

Охаер, и други механизми, од Мреже Амбасада, невладиног сектора, легалних шпијуна, група за пресије и притиске, судбоносних датума, до бриселске ванинституционалне контроле, толико су премрежили Босну и Херцеговину да би лакше било сарделама под оловним мрежама него непостојећој Држави БиХ под овим изливом доброчинства.

Познато је да су једно вријеме суверене Владе Српске, педепеове и есдеесове, сваки пут прије заказивања сједнице, Охаеру носили дневни ред на ноге и на увид. Па Охаер одобри или не одобри. Претходно завири у нацрте, преднацрте, приједлоге и намјере.

Тако мени, мада је то било још раније, нису дали никада да се удвоји закон о информисању, о радиотелевизији Републике Српске и остало. МИЈ.

Како сада дјелује Охаер. Дјелује тајно. Као нека врста Папирне НСА.

Извори који нису нарочито ни само моји, кажу да за сваки састанак и сусрет некога из Републике Српске, ко има неке везе са владином админисрацијом, министарствима и слично, а који се организује у некој земљи Брисела, мора да се начини записник и да се пошаље Инцку у Сарајево и Кетрин у Брисел. Прво, кажу, Инцку.

Тако је, ту, некидан, један званичник Владе Српске ишао у ближу земљу након чега је институција домаћин уредно послала записник, службену забиљешку, Инцку. Инцко је, пак, исправио неке бројке, и шта ли још, и онда је то отишло Тети Кетрин.

Тако је радио и Бата Калај.

А о другим опсервацијама поробљене БиХ да и не говорим. И о управљачким софтверима.

 

OHR – ČUVAR GROBALJA U PREDIZBORNOM PERIODU
Jedino izvinjenje koje treba uputiti bilo kome jeste izvinjenje žrtvama Srebrenice. Njihove kosti se neće nikada smiriti. Oni koji predstavljaju narod kome su pripadale spremni su na sve – da lažu, podmeću, sahranjuju žive, teatralizuju, zloupotrebljavaju mrtve. Sve druge žrtve nisu važne.
Srebreničke su zlatne.
Oni koji su unaprijed okrivljeni ne mogu to mirno da gledaju.
Pošto je godinama Srebrenica bila uobičajena kota na ratištima BiH, došlo je do neviđene medijske eskalacije razmjera tog zločina, do priznavanja ubijanja kao na pokretnoj traci, ubijanja koja u navedenom vremenu nije moguće izvesti u tom broju. Cijeli niz nejasnih događaja, od odlaska Nasera Orića prije pada, do nagle pojave drugih nacija u streljačkom srpskom vodu, ostao je upitan. Onda je rukovodstvo Republike Srpske, Dragan Čavić i vlada, natjerano, a možda i sarađivalo, da formira vladinu komisiju, sačini izvještaj, verifikuje ga, prizna, prihvati i saopšti da je tamo ubijeno 8.300 i nešto ljudi. I gotovo. Sud u Hagu je presudio da je to genocid ograničenog razmjera. Ne može se oteti utisku da je takva kvalifikacija donijeta kako bi se opravdalo neosuđivanje Srbije za genocid u BiH pošto je dio međunarodne zajednice vršio nesnošljiv pritisak u tom smjeru.
Genocid ne presuđuje sud. Ni jedan sud nije presudio genocid u Jasenovcu pa je opet bio genocid. Genocid nije jedno mjesto. Genocid je zvanična državna politika, i realizacija, koja mora biti dokaziva i viljiva u aktima, odlukama, zakonima i praksi. Genocid ne realizuje jedan diverzantski odred.
Genocid nije sredstvo opstanka jedne države. Naročito nije instrument podjarmljivanja jedne nacije ili vladanja nad njom. Genocid nije alatka istjerivanja jedne nacije iz jedne zemlje. Genocid se ne koristi u političke i politikantske svrhe.
U Srebrenici nije bilo genocida. Ili tek istoriografska i druga nauka treba da ga ustanovi i dokaže. I nema genocida na ograničenom prostoru.
Kada su izbile na vidjelo činjenice da su na spisku sahranjenih i živi ljudi, na stotine, logično je da nadležni organi preduzmu nešto da se utvrdi istina. Barem tačan broj ubijenih u “genocidu”.
Organi i politički subjekti Karavan Saraja bili su ovih dana zauzeti sahranom Generala Heroja Koljača Rasima Delića Osuđenog Zločinca, kažu novine sarkastično, komediografski: BiH sahranila svoga generala, jebo je on, pa nisu reagovali.
Ali zato je tu dobri stari sarajevski jednostrani Ohaer.
Oni su napisali saopštenje u stilu političke stranke kojoj je neko rekao da mora da reaguje na svaki šušanj ako želi da bude zapažena i ostvari neki rezultat.
U saopštenju se kaže:
• "још један нечувен покушај порицања геноцида који се догодио у Сребреници намјерним искривљавањем утврђених историјских и правних чињеница и представљањем погрешних и лажних информација са намјером да се сакрије истина".
• "Иако је увијек било потврђених екстремиста који су покушавали да оспоре геноцид, ништа не може промијенити чињенице о догађајима у Сребреници у јулу 1995. године. Закључци садашње Владе РС, под вођством СНСД-а, дискредитују РС како у земљи тако и изван ње"
• "Изражавајући сумње у резултате извјештаја Комисије РС за догађаје у Сребреници, Влада поново доводи РС у позицију да не поступа у складу са захтјевом из обавезујуће одлуке Дома за људска права. Одбацивањем одлука и чињеница које су утврдили Међународни суд правде и Хашки трибунал да је оно што се догодило у Сребреници био геноцид, РС поново одбацује владавину права"
• "Не може постојати политичко, правно или морално оправдање за закључке Владе РС о Сребреници од 19. априла којима се оспорава геноцид. Влада РС треба поново размотрити закључке и прикључити се чињеницама и законским захтјевима и дјеловати у складу са тим, а не наносити емоционални бол преживјелима, искривљавати историју и уништавати јавни имиџ земље".
Ovo komunističko saopštenje, nešto kao Smjernice Devete sjednice CK SKJ, pisao je neki školarac Zlatka Lagumdžije. Samo su komunisti mogli tako da ture ruku u džep, počešu jajca i odsijeku istinu kojom onda razvrstavaju, ove tamo, one vamo.
OHR je, tako, spao na saopštenja.
A imao je šansu da bude novoistorijska varijanta Benjamina Kalaja.