3170.

ИНЦКОЕР

ОСЛОБОДИО

БОСАНСКЕ

ГВАНТАНАМЦЕ

Његово Свето Милосрђе, Валентин Инцко, вратио је права на бављење јавним пословима тридесеторици посљедњих мохиканаца.

Прошло је њихових Сто Година Самоће.

Њих је, са још једном количином раније ослобођених, у неслободу и нејавност, смјестио Високи Представник Педи Аждајун, онај краљичин Мали Мајкумун. Који је харао Унитарном Босном као Фатих овај или Фатих онај.

То је било златно доба међународне управе у БиХ.

Рат је био мила мајка. Како су они примјењивали мир.

Зато сам ја и први попиздео. И почео сукоб са Охаером. Пошто, иначе, могу дуже да будем под водом него што могу да сачекам да неком, заслужном, јебем мамицу.

И мени су послали абер из Охаера. Поднеси оставку на министарско мјесто или ћемо те смијенити и забранити јавни рад. Поднесем оставку, јебеш будале. Али наставим да им јебем мамицу.

Колико је пуна пиздењака та ратничка Босна и Херцеговина, која је храбра само кад треба клати Србе, Хрвате и муслимане, а кад треба неком странцу рећи А, свако се завуче у властито пркно, видљиво је било тада, када је Аждајун изопштио људе, цијело вријеме тог њиховог гвантанамисања, као и сада.

Ником ништа.   

Штагод урадили ти људи, и каквигод били, нису подљуди. И за њих има закон и постоје институције као и за све друге. Не постоји Високи Представник.

У свакој цивилизованој или анархизованој земљи, Лепи Аждајун био би за ово или протјеран или стријељан.

Само је од нас отишао кано Војвода.

Пичка Му Матерна.