СРБИЈА ЋЕ

ПОШТОВАТИ ВОЉУ

АУСТРОУГАРСКЕ

Свашта се промени за сто година.

Да је Србија пре једног столећа прихватила ултиматум Аустроугарске да њихови жбирови и жандари врше истрагу, у Београду, после атентата у Сарајеву, Аустроугарска би морала да нађе неког другог коме би упутила ултиматум. Пошто је била одлучна да почне рата.

Али Србија није хтела да се понизи. И то је било веома скупо.

Данас је Србија понижена више него што би била да су бечки истражиоци ушли у Београд.

Јевтино понижема.

Прихватила је да потписује споразум са злочинцима и криминалцима који су себе назвали државницима а како би се то назвало Историјски Бриселски Споразум у коме Србија добровољно у свом гнезду леже шиптарску независну државу.

Послије је Нато кренуо на Русију. Преко Украјине. И тражио од Србије да се понаша као да је она једна од две државе од којих зависи ЕУ и које су најјаче у њој. Немачка и Србија. Траже да Србија уведе санкције Русији.

Понижавају Србију. Као да је пуноправна чланица ЕУ. Као да је Бугарска.

Сада неки административац пресреће Премијера Вучића на неком градилишту и уручује му Писмо Воље.

Вучић спасоносно, за нацију, констатује да то није Демарш већ мало мање од тога.

Ја мислим да је то Марш.

Шта је следеће. Да неће Премиејра Србија сачекивати у писоару и уручивати му Рецописе. У слободну руку. Пошто није вероватно да пиша оберучке.

Вучић Премијер, на посебној Конференцији за медије и театар, изјављује да ће Србија поштовати вољу ЕУ.

Не знам шта значи Воља у Међународним Односима.

Није тешко претпоставити шта све још чека Србију на путу према ЕУ. Обзиром да се рат Нато и његове Слушкиње, ЕУ, против Русије неће ускоро окончати.

Није тешко претпоставити шта чека БиХ на том путу.

Мало им је проблем та дејтонска структура и три нације. Зато стално и покушавају да то унитаризују и централизују.

Али понижења неће мањкати.

Њима резултати и нису циљ.

Циљ им је перманентно понижење.

Понижење је однос службеника америчке амбасадае према Предсједнику Републике Српске.

Понижење је и непозивање Додика на скуп са Ангелом.

То није непозивање Милорада Додика. То је непозивање Предсједника Републике Српске. Од стране једне Германице.

Није тешко претпоставити шта све још чека Србе и Републику Српску на путу према ЕУ.

Биће много горе него што је са Србијом. Француска може да прода носач хеликоптера Русији а Србија не може малину.

Дабоме да никаква мјера коју би Србија увела Русији, неће ни засврбити Русију а ни помоћи ЕУ и Америци у њиховој Бици за Стаљинград.

Али. Овдје и није ци Русија. Циљ је Србија. Србију трева понизити па је, онда ујаловити.

А најбоље, по могућству, да се сама ујалови.