У СРБИЈИ,

АКО ДАРАБУБАМАРА

МОЖЕ ДА БУДЕ ЗВЕЗДА,

МОЖЕ СВЕ

Читам, јуче, Пет Дачићевих Принципа спољне политике Србије.

Дачић је, иначе, Вучићев министар који сад може да буде Министар унутрашњих, сад иностраних дела. Садпасад.

Иначе један од двојице највећих носилаца Велике Награде Хага.

Само је мало мање, него Вучић Шешељев боравак у Хагу, Дачић искористио Милошевићев.

Дачић је конструкт поставио овако.

А – Одбрана Косова и Метохије

Б – Односи са Руском Федерацијом

В – Пут ка ЕУ

Г – Партнерство са Америком

Д - Политика Војне Неутралности.

Заобићи ћу синтагме и формулације и њихово значење, односно могуће варијације значења. Као што је релација Односи и Партнерство. Ограничићу се само на кратку анализу међусобних односа ових пет делова мозаика.

► Б и Г искључују А.

► А подразумева много више од Б.

► Г је неспојиво са А и Б.

► Г не познаје и не признаје Д.

► В није могуће са А.

► АБВГД су маска за Признање Косова и Чланство у Нато Пакту.

Пошто Дачић говори Вучићевим језиком, Вучић још нема времена да пише песме за Дару, јасно је да је ово наставак досадашње праксе и политике у којој Косово неумитно иде ка својој столицу у УН, својој Војсци и Признању од стране Београда. Ако нешто од тога не иде, онда се истиче претња припајањем Албанији.

Јасно је да Вучић озбиљно говори када каже да ће све завршити у овом мандату и да се више неће кандидовати.

Против оваквог спољнополитичког Мозаика Србије нема ко да уставе.

Отпор постоји само у дијелу Српске Православне Цркве, углавном, ван Србије, и у виртуелној јавности немоћног Србског Национализма.

Сви други, од Медија, Опозиције, Интелигенције и Проституције, редом подржавају Вучића.

А ако га не подржавају и не воле, волели би да он то уради, да њима та ужарена лопта не падне у шаке.

Сто Долара за Певаљку. И две Рубље нако.