САРАДЊА

СРБА И ХРВАТА У БиХ,

СУРАДЊА ХРИШЋАНА

ИЛИ БРАЋЕ ПО ГЕНОЦИДУ

Народи у БиХ, троугаоно, веома се добро разумију. До задњег крвног зрнца.

Али не разумију, као ни многи политички и јавни раденик што не разумије, улогу Странаца и Међународног Фактора у свему томе између и око њих. Тих Народа.

Пошто се већ скоро двадесет година залажем за Трећи Ентитет, пошто сам први Министар из Владе Српске који је отишао код Јелавића у Пријестолни Мостар, и пошто сам неколико пута прочитао књигу Томислава Краљачића о Калајевој владавини у БиХ, с времена на вријеме понешто јавно објасним.

Али непрестано сам изненађем политичком и јавном плиткошћу са којом се приступа и којом се гледа на ту сарадњу Хадезеа и Есенесдеа, Срба и Хрвата, Додика и Човића. И на Трећи Ентитет уопште.

Суштина дјеловања Странаца Усранаца, није у томе да се ради у корист Грађана БиХ, као што данас, опет, сере Госпођа Морин.

Суштина је да се непрестано држи уједначена напетост у том троуглу. Бермудском Троуглу Три Народа у БиХ.

То је радио и Калај, прије више од сто година.

Познат је примјер из тог Мостара, када је хрватска младеж, коју је водио извјесни Шешељ, хтјела да организовано иде на сахрану једном српском попу кога су сви цијенили, и када је Калај реаговао и то спријечио. Да се не би зближавали Хрвати и Срби.

Данас то исто раде из Сарајева. Исто Странци. Само потурају даиџе, Бакира или Сазаповце. Као извођаче радова.

Бакировцима, Бакир Сарај Чадору, то одговара. Јер ће лакше потчинити Хрвате ако су сами, ако се држе Сарајева и ако су окренути Загребу. Лакше ће доћи до њихових територија. Јер то је турска суштина сарајевске муслиманске политике. Зато им је дат Гораждански Џеп и Дистрикт Брчко. Да би се лакше дочепали Територије Српске.

То је, дакле, суштина иностраног виђења које помаже, и увјек је, муслиманима у БиХ.

Не зато што воли муслимане већ што жели да се ријеши Срба из БиХ.

Шта је суштина српско-хрватске сарадње, што се тиче Републике Српске, па и Херцег Босне. Хрватске Херцеговине. Трећег Ентитета.

● Републици Српској је потребан Рационални Национализам. Његов темељ нису Карловац Вировитица Карлобаг и мазање бијелим луком и сланином по чупавим прсима. Нити је то Мржња.

Рационални Национализам је потребан ради двије генералне политике које ћемо још дуго водити. Ради Опстанка и ради Самосталности.

Мржња ставља рампе на све путеве. А нарочито на та два.

● Републици Српској је потребан савезник у БиХ.

То не могу бити Странци. То не могу бити ни муслимани. Јер је њихов политички програм, Програм СДА, укидање Ентитета у БиХ. Што значи Републике Српске. А тај програм је предигра Алијине Исламске Декларације.

Као савезник једино остају Хрвати.

● Док су добри муслимани у БиХ потчињени агресивним Исламом и класичном Турском Територијализацијом, освајањем, тако данас наступа Сарајево, територијалистички, Хрвати су своју Територијализацију према Србима провели колико су могли. Очистили су Хрватску. Крахом политике Шаховница на Дрини, Срби и Српска, што се тиче самих Хрвата у БиХ и Хрватске, без неког великог дугогодишљег свјетског рата који би помјерио све постојеће границе у Европи, могу бити мирни.

Усташе су свој Крвави Пир над Србима завршили. Турци нису. И неће се смирити док га не заврше.

● Усташе и турци су већински фактори код Хрвата и муслимана. Усташе као Клаоничари Срба и турци као Освајачи Српске Земље. А и клали би, ако буде какве среће.

Од оних што је преостало, за Рационални Национализам Српске, кориснији су Хрвати.

● Дабоме да је био Јасеновац и Олуја. Али је нереално очекивати да се Република Српска брине сама о томе. Кад Србију, од Четрдесетпете, Јасеновац не занима. А у Олуји је и помагала.

Република Српска, не смије, нити може, због Јасеновца и Олује, на себе навлачити и трећег непријатеља у БиХ. Иза кога ће, онда, стати и Хрватска. А од Пичкасте Србије, не знам кад ћемо имати неке користи.

Српска треба да у Градини подигне Монумент, да обиљежи жртве Јасеновца и да то сваке године, преко достојанствене манифестације, поручује Богу, Вијеку и Свијету.

Више за Јасеновац не може да учини.

● Сарађивали смо са Хратима БиХ у Рату. Зашто не би и у Миру.

● Хравте БиХ нико, из иноземства, не подржава. Нарочито нико моћан. Муслимане Сарајева подржава Турска. У пакету са жељом да утиче и у Србији. И подржава их Америчка Дубока Мочвара.

● Хрвати су, били они добри или лоши, вољели Србе или их мрзили, у БиХ потчињен народ. Правденије је помоћи потлаченом него потлачитељу. Будућност то може да врати. А ако помажеш потлачитеља, будућност ће то сигурно да казни.

● У БиХ је потребан Хришћански Фронт. А не Фронт Православаца и Потурица. Који, објективно, није ни могућ, и кад би се сви упели.

Хришћански Фронт је потребан и Еврои, или ће јој ускоро бити потребан. Кад схвате Пољаке, Мађаре и Земана. Курц и Меркелова почињу да схватају.

● Српски савез са Хрватима у БиХ, Савез је без илузија. Што савршено одговара Рационалном Национализму. Српски Савез са муслиманима у БиХ, Савез је са илузијама.

А толико смо, у Историји, имали Илузија, да смо спали испод Десет Милиона.

Једно вријеме је Срба и Инглеза био исти број.

● А ако ништа од овога није видљиво, види чему се Сарај Чадор Противи. И то ради док и ти не схватиш.

● На Савез За Промјене, као иргете Бакира и БЧС, и у том послићу, не треба обраћати пажњу.

То је њихово Инфантилно Опозицинарство. Бабо, бабо, види их са Усташама.