ТОМО КОВАЧ

ЕСДЕЕСОВЕ

НЕСРЕЋЕ

Есдеесов Драган Мектић, митско биће, пола Поскок, пола Звечарка, негдје је начепио Тому Ковача, некадашњег генерала Полиције Републике Српске, некада једног озбиљних чланова најужег мозаика власти Есдееса.

Онда је Ковач упутио отворено писмо Главног Одбору Српске Демократске Странке.

Томо Ковач није политички ивер Есдееса.

И његово обраћање јавности се не може тумачити унутрашњим организационим халуцинацијама и еквилибрацијама недораслог вођства те Странке.

Има већу тежину од нпр Тадићевог одласка и оснивања нове Странке.

Томо Ковач је прецизно рекао да у врху Есдееса има троје људи а на нижим нивоима пет функцинера који контактирају са бошњачким и страним службама и директно раде на разбијању Републике Српске.

Ово је најозбиљнија оптужба у политичкој сфери Републике Српске, од њеног настанка.

Есенесдеове оцјене о Издаји Савеза За Промјене, Есдеесовом Пробосанству и слично, политичке су синтагме.

Које неко може протумачити и овако и онако.

Ковачев исказ је чињеница. Он је образложио да стоји иза тога.

Стога Политичка Сцена Српске не може остати мирна на то што је Томо Ковач изнио.

Ту није довољно одбациовање оптужби од стране Вукоте Говедарице.

Јер је могуће да Вукота није међу оних троје.

Па је његов деманти тим празнији.

Није довољно ни да се Главни одбор очитује.

Не знам како ће Есдеес побити и одбити ове оптужбе.

По свему што Есдеес ради у овом мандату, Томо Ковач је у праву.

И површна анализа говори да је Есдеес у цијелу причу увео Младен Босић. Након тог ангажмана, њему је приређен аранжман да одржи предавање на сарајевском ФПН. Које је Шаћир Филандра искористио да га прогласи Пробосанцем.

То су могле само службе да уприличе. И обезбиједе.

У нормалним условима, никакав Есдеесовац не би изнио живу главу са тог факултета.

Мектић је један од потенцијалних кандидата за Оно Троје. Сигурно прије Шаровића.

Али Шаровић је по ефикасности за Бошњаке, у самом врху.

Ако га буду избацили као кандидата за Члана Предсједништва БиХ, сумње ће нестати.

Пошто је Ковач поменуо Троје, Алексис Пандица је једина кандидаткиња за Тројку.

Ништа мање није занимљива ни Петорка, али је ту анализа знатно тежа. Од Обрена о Миће.

Емисија Ертеереса Шест Додика и један микрофон, у којој је Ђорђе Вуковић молио да се баш не користи ријеч Издаја, као ни друге неке квалификације, са друге стране, показује колико је наша Политичка Јавност нерефлексна на случајеве овакве колаборације о којој говори Ковач.

Неосјетљива, недетектна.

Не препознаје такву позадину.

То је дијелом због тога што је страно ђубре овдје свеприсутно и убичајено.

Али већим дијелом због отупљеног националног рефлекса и опште небриге за Републику Српску.

Додатну несрећу чини то што Република Српска нема своју Обавјештајну Службу.

Којој би редован посао био да прати све контакте са странцима и сазнаје о чему се ради. Од Предсједника Републике до неке серуље из НВО.