БИО САМ У ПРАВУ.

ИВАНИЋУ И

УНИТАРЦИМА

НЕ ТРЕБАЈУ

УСТАВНЕ ПРОМЈЕНЕ.

Прије неколико дана рекао сам, у Новаковићевој емисији на К3 ТВ, да Младен Дел Бој Иванић баца политичке бомбе о томе како он није за Уставне Промјене у БиХ. Јер се око тога нико не слаже. Устврдио сам да њему и његовом начину политичког рада против Републике Српске и не требају Уставне Промјене. Он је са прихватањем једног рачуна за ПДВ урадио више против Српске, а за Сарајево, него пет Харисових Уставних Промјена.

Тако ће радити и сада. Ко Балашевићев Певац. Кад год буде неке шансе.

Његова изјава о томе да Механизам Координације, што је белгијска формула унутрашњих односа Фламанаца и Валонаца при наступу према ЕУ, не треба да иде превише у децентрализацију, типично је политичко играње прстена. Шибицарење.

Не постоји превише ни премало децентрализације.

БиХ се састоји од Федерације и Српске. О свему се споразумијевају та два ентитета. БиХ, односно Заједнички Органи, ту није трећа страна. Она је само амбалажа. Може се уважити и Брчко Дистркт. Мада је то политичко шпрдање.

Постоје прецизне надлежности ентитета у Уставу БиХ. Они имају своје уставе. Дакле, не постоји превише или премало устава у некој држави.

Истовремено, Звиздић, извјесни предсједавајући Савјета Министара, д.о.о. тијела које је себи узело за право да се сматра Државном Владом или сличном ријалити категоријом, изјављује, и то у Гласу Српске, како би било добро да БиХ има Министарство пољопривреде и Министарство руралног развоја.

Дел Бој Иванић је подмукао а Звиздић је наиван.

Није требао да истрчава са таквим мишљењима, која нису његова јер он о томе нема појма, док Иванић не издејствује само мрву децентрализације.

Па би се онда, у тој онанинативној координацији, природно, појавила потреба да се формирају та министарства. И друга.

Дабоме. Неће све ићи тако Ко По Лоју.

Требаће времена и много малих притисака са великом учесталошћу.

Странци Усранци су одустали од Великих Карго Пакета, Априлски, Бутмирски, Сејдић Финци. Ићи ће малим корацима, да се Власи Не Досјете.

За то ће им, за иоле значајније резултате, не на путу ка ЕУ, већ на путу ка Сарајеву, на Турском Друму Унитаризације, требати најмање два мандата.

Стога и јесте сада на сцени предизборни начин рушења и уништавања Есенесдеа. Као да кампања још није завршена.

У ту лицитацију вјешања, гиљотине и разарања укључиле су се све снаге па и неке групе из амрофног миљеа око Руководства Странке. Све више је Првих Петорки које треба одстријелити.

У тој ситуацији одговорност је огромна на онима који су у Заједничким Органима. Србима из Српске. Без обзира из које су Политичке Странке.

Посебна одговорност је на непостојећем Савезу За Промјене. Они се, од самог формирања и прмовосања  Босића у Пробосића, крећу рубом провалије Издајства.

Ну. Питање је да ли они, појединачно, имају довољно личне политичк снаге и храбрости, и колективно, довољно српскијанског везива, да би се супротставили сарајевској ерозији Републике Српске.

Том Политичком Пројекту који се најбоље карактерише синтагмом Клизиште Република Српска.