среда, 01. фебруар 2017.

ПОЛИТИКА,
СКРИВАЛИЦА
СА СЕДАМ КОРА

Када кажем да сам За Европске Интеграције, то може да значи да јесам и још сто ствари. Да одлажем, да чекам, да се погађам, да нисам, да им јебем матер.
А када кажем да нисам, то углавном значи то. Или можда значи да чекам да дате велику понуду да промијеним мишљење.
То је свуда и одувијек тако.
У Политици се руке држе у чистим бијелим рукавицама а у Реалности, у усраним смрдљивим гаћама.
Ако кажем да јесам ЗЕИ а пристанем на измјене ССП, то значи да сам попушио, да сам приморан, да не знам куд бих ни кад ме они не би гонили у тај тор.
А кад кажем да јесам ЗЕИ а одбијем измијењени ССП, тад бих и ја, и људи које представљам, и гоничи стоке у тор, знали шта је на ствари. Неки би рекли Тако је, неки би зинули а неки се чешкали иза ува.
Умијеће вођења Политике није што већа бјелина и чистота Рукавица. Као ни што већи смрад гаћа.
Умијеће је мјера између те двије лажи. Јер, нити је реланост толико бијела, нити су гаће толико усране колико нам се чини.
Да бих постигао ту реалност, ту мјеру, морам да имам добре и прецизне координате и цијели Координатни Национални Систем.
Као рачунач, мјерник и извиђач у Артиљерији.
Координатни Национални Систем.
Јер, Политика је само Политика кад је национална. Све друго је бувљак, пијаца под штандовима, најчешће шверцованом робом, ситном стоком или кванташка пијаца.
Први се у Свијету појавио Путин и скинуо рукавице. Почео и Русима и Свијету да говори јасно и чисто.
Али и Путин је задржао ту славенску благоугодност, добродошлицу и милозвучност. Уљудност.
Онда се појавио Трамп. Низаштонејебавајући Политички Натуршчик. Са животним а не са политичким референцама. И згазио тај Клинтонерски Клиторитални Воајеризам. То плисирање властите политичке пичке за рачун Морганизма и Финансјерског Територијализма. То посипање путева златњикавим туцаником и увијање оног што ће бити у седам велова, све љепшим од љепшега.
Трамп је рекао да ће учинити то и то.
Хилари, Клинтонерси и читава свита која стоји иза њих није никад рекла шта ће учинити.
Зато су и изгубили.
То што су добили више глсова него Трамп, то не казује ништа.
Јер је Трамп био без шанси у Медијима, у својој Странци, у Естаблишменту, у Свијету.
У таквој ситуацији добити више електорских гласова једнако је томе да ја сам играм онај амерички фудбал, против оних Њу Ингланд Патриотса, и да им спустим петнаест тачдауна.
Дабоме да иза Трамп стоје Амерички Бирачи. Али стоје и Амерички Кругови Моћи. Стоји велика Политичка Памет која је ту цијелу операцију замислила и извела.
Уз помоћ главног актера.
Побједа Трампа, цијели процес, требао би већ сада да се изучава на страначким високим политичким школама, великих политичких странака, у овдашњим приликама и размјерима.
Јер. Свијет се убрзава. Свијет је постао све огољенији. Свијет више није онај спори аристократски енглески бијели спорт за пробране. Данас су сви на игралишту, сви су у игри. А Публика је остала само на друштвеним мрежама. То су мале, убоге и јадне трибине за утакмицу која се зове Свијет.
Пошто се Свијет убрзава, нико више нема времена да размишља шта сам ја стварно мислио кад сам рекао да јесам За Европске Интеграције.
Брзина меље а ти бијели рукавице.
Анализарајмо само брзину Времена између Човићевог опредјељења за Брисел, Статус Кандидата БиХ и Европске Интеграције и између некидашњег Хаенесовог опредјељења За Трећи Ентитет.
Убрзо након ЗЕИ дошло је ЗТЕ.
У првом случају, код Хрвата, За Државу БиХ је трајало двије деценије. Док се није схватило да треба бити ЗТЕ.
Са двадесет година, вријеме се, чак и на овом усраном Бујадишту, скратило на двадесет мјесеци.
Мале Нације и мале Државе, као што је Република Српска, не смију да говоре у Бијелим Рукавицама.
Јер нико нема времена да те чека и разумијева.
А и Народ ће зато вријеме скапати.
Зато кад кажем да сам За Европске Интеграције, има да се, најприје, преведе као ЈВЈМ. Јебо Вам Ја Матер.
А могу и одмах тако да кажем.