3606.

НЕКА ЈЕ НАДА

ДИГЛА ОНАЈ

КАРТОН

Пожурите коњи моји, дуг је мандат.

Далек је пут. А ми се, они, вртимо у круг.

Нешто се изјаловило од планова Сарајевских Унитариста и Интернационалних Жонглера.

Главу дајем да су очекивали никад лакши посао са никад више небитних празноглаваца. Посао формирања власти у васцијелој БиХиС. Односно, и у Држави и у Ентитетаријуму.

Очекивали су да ће Рагуж постићи више. Да ће Есдеес постићи све, и за себе, и за Сарај, и за Иванића. Да ће Есенсде и Додик постићи мање. Да ће Комушина достићи Златагана, при чему ће Лагумџија неколико пута пасти на мршавог гласовног јатагана.

Да ће се власт формирати од неколико гранулатизованих група, типа Савез За Промјене, Блок Народних Странака, Рагуж Еврпска Интеграција, истурено одјељење Сарајево.

Да ће са сцене истовремено сићи тројац Златаган, Вјечни Оптуженик и  Режим.

Актерима очекивања су уши напуњене, много прије избора, великим причама о њиховој љепоти, велични и црвеним мандатима који се простиру пред њиховим ногама.

Празноглавци, попут Босића, Ја Имам Мисију, или попут Комшића, Ја Сам Љевица, схватлили су причу трагично преозбиљно. Толико трагично да Босић још није допаметио да га је Иванић ХК, ИКСК, Изјебо Ко Санску Козу. И њега и његове. И да Комшић није схватио да је његова улога да мало хода по ходницима а да се склони украј кад наиђу одрасле мудоње.

То несхватање Босић показује журбом и нервозом. Да се формира Савјет министара. Све смо договорили. Дај што прје да реализујемо манипулацију до краја. Босић је спреман да претрпи политичку шамарчину прве врсте, да је Црнадак кандидат за министра иностраних послова, само да би својима, у крокодиларијуму, рекао Ја имам мисију да опет будем предсједник странке јер смо у власти на нивоу државе.

Комушина Комшић, пак, то несхватање демонстрира свакодневним вишекратним утрчавањем у ћенифу гдје у огледало декламује Ти си најважнији за форирање власти. Понови. А онај из огледала каже Ти си најважнији за формирање власти. Понови. Јебем те глупа. Реци Ја сам најважнији за формирање власти.

Онда изађе, поправи кравату, избуљи очи, у лошој позер копији великог вође Лагумџије, и каже Нећу Сад Никако. Правите мањинску владу. Хоћу ко и Човић или нећу ништа.

Ускаче Ђедо Бакир. Врати се сине Жељудине. Врати се Ђеди, да егленишемо.

И то су Странци Усранци жељели да постигну. Што мања ефикасност то већа управљивост.

Једина два проблема су Власт у Републици Српској и Хрватски Народни Сабор.

То нису жељели да постигну.

Јер. Те двије чињенице говоре да је БиХиС ближе Распаду него што је била у прошлом мандату.

Непрестано инострано мијешање у деструкцију воље бирача, њено релативизовање и уситњавање, натурање Иванића без стварних гласовних подршки, растаче Земљу, Босну, Државу. Како воле да јој тепају и муданца чешкају.

Само наивни пропагандисти Есдееса и ситних обавјештајних ћасица, инсталираних у Српској, мисле да је велики проблем то што Хаенес предлаже Четири федералне јединице, да је то укидање Републике Српске и поништавање Дејтона.

То треба схватити као корак у остамостаљењу Хрвата у односу на Сарајево и БиХ.

И зато, нека је Нада Тешановић дигла онај картон.

Само будале мисле да се политички значај једног потеза схвати за пет минута.

А свако Осамостаљење Хрвата нова су два корака у Осамостаљењу Републике Српске.

Могу да о томе држм предавање локалним владама. Упо цијене од Блерове.