среда, 4. март 2015.

3607.
ГРЧКА
МОРА
ДО КРАЈА НЕДЈЕЉЕ
ДА НАЂЕ 1,5 МЛРД
ЕУРА ИЛИ ИДЕ
У ГЕПЕК

Просто је невјероватан данашњи свијет.
Можда је такав био одувијек. Само ми нисмо никад видјели шта је иза брда. Нити се на њега пели.
На домет дрона, од Србије, којој Вучић поручује Први Пут у Историји, не знамо где да потрошимо паре, налази се Грчка, која до краја седмице мора да скрпи милијарду и по еура, да врати рату Емемефу.
Емемеф је међународна финансијска институција за уништавање земаља. Грчка је један од њених најбољих производа. Мада још није до краја финализиран.
Милијарда и по, у тим њиховим размјерима, и није нека лова.
Али. За Грчку јесте.
Није само ММФ у питању. Да будем реалан. Ради се о Тројци, која је у документима и преговорима замијењена стварним актерима, Европском Централном Банком, Европском Комисијом и нареченим Емемефом.
А иза свега стоје Америчани.
Када изузмем Нато Пакт, и њихове практичне активности, и апстрахујем геостратешке најезде Збигњева и Финансијаша, опет остају Еунијске Интеграције као неразмрсиви лавиринт црног ада и непрекидних сцила и харибди.
Мада се ни то не може засебно гледати. Јер се стално оперише синтагмом евроатлантске интеграције.
То је, отприлике, двоглави, двотјелни, ђаво. Један ти уврће муда а други те потапа у воду и дави.
Мале земље, мале државе, мале нације, мале економије, наме културе, немају никакве шансе против овог механизма.
Свијет је дошао до апсурда да је у најтежој хладноратовској подјели, нека земља била сугурнија, стабилнија и суверенија у Варшавском Пакту него данас, на слободној демократској интеграцијској вјетрометини.
БиХиС је пуна хвалоспјевача Бриселу, ЕУ, интеграцијама, Нато пакту, Европском Путу и еунијском капуту. У Србији поготово. Тамо се не зна да ли су луђи за Вучићем или за ЕУ.
ЕУ, пак, овдје, у те вукојебине насеобинског типа, шаље Филанце или Могеринке, као лутке на маскенбалу. Да им се неуки и зачуђени абориџини клањају и пристају на све.
Никада та ЕУ, и ти пропагатори Евроатлантских Интеграција, нису рекли шта је годишња или петогодишња међусобна обавеза. ЕУ и БиХ. Шта кога чека на том путу. Осим што они које погрдно називају Еуроскептицима, и који су колико толико релани, виде да их на крају пута чека Грчка Трагедија.
Са ЕУ, Бриселом и тим Могерињачама, треба прекинути сваку такву неозбиљну сарадњу.
Потребно их је позвати на Партнерски Однос јасних намјера и циљева. Транспарентно. Да се то објави. У Документу, преко улице и у таблидима.
И опет, при томе, бити опрезан.
Свијет више, па ни мала земља, нема луксуз да може да буде Наивни Горбачов. Неће Нато до руских граница. Нити да наивно вјерује у Хелсинки. Границе у Европи су неповредиве.

Ко у БиХиС, и у Србији, има снаге за то.