ЛИДЕРИ

ИСПАЛИ

ИЗ ВРЕМЕНА

И ИЗ ТЕЛЕФОНСКОГ

ПРИКЉУЧКА

Требало би инсталирати и синтагму Теретни Интернет.

То би, у тој дугачкој, и све дуљој, композицији Интернета, могао увијек бити Задњи Вагон.

Онај у коме се потрпају, или се утрпају, застарјели лидери, политичари, не увијек и нужно они у годинама, снебапали политикоиди и сваки други дезоријентисани и декоординирани типови, протуве и пролупе.

Сав Балкан се добро зајебава са провалом Томислава Николића око телефонских прикључака и друштвених мрежа.

То јесте занимљиво као зајебанција али је закашњело као детекција. Томислав Николић је само посљедњи у реду деградације србијаског лидерства и политичког мозаика. Незаслужено се нашао на мјесту Предсједника Србије. Незаслужено добио да води Побједничку Странку. Која је незаслужено добила велику подршку и власт.

И све остало је, па и Николићева неукост, само посљедица те прве Евине Јабуке.

И никако Николић није усамљен. Заборавили смо онај Амандман Икс икс и два и. Или тако некако.

А и заобишли актуелног Комшића. Политичко Недорашче. Па Колинду и Милановића, који шаљу медијска писма једно другом.

Не схватамо да свака будала у политици даје изјаве. За које је још мање компетентна него Том Ник за клик.

Ана Тришић говори о Нато Пакту као рају за БиХ. Иако Ана није ништа у том министарству. Ка што није ни Лагумџија. Нити Министарство води спољну политику. Оно је сервис за прање амбасада а политику води Предсједништво.

Та општа неукост о политици, о томе ко је зашта надлежан, о технологији изјава и интервјуа, о опсегу и домету сваког јавног политичара, загађује политички и јавни живот и преко његове темељне бољке.

Непознавање савременог медијског пода и покрова, као сендвича у коме се креће и дјелује свако ко се бави политиком, од лидера и државника до изабраних и именованих мрмака по владама и парламентима, доводи до феномена жабљег крекета.

Нити се жабе разумију и чују међусобно нити их са стране чује и разазнаје која је жаба на дрвету, која на обали а која на локвању.

Па онда евидентирамо смијешне сцене како Никшић јавно учи уставу новог предсједника Федерације, како Колинда пише премијеру зашта је надлежна и како Вучић даје изјаве о свему и свачему. А прати га Вулин.

Инфлација изјава снижене вриједности добра је, као и повећање новца у оптицају, само донекле и у некој мјери. У старту лидерске и политичарске каријере. Али ако је актер сигуран да има потенцијал да напредује. Ако га нема, онда ће увијек остати Главати Миланко. Који много говори а стално стоји у мјесту.

Како политички значај расте, број иступа и изјава мора да се смањује. А њихова појединачна вриједност да се увећава.

Постоје само два упутства.

Ако си некомпетентан а важан, говори кратко, ријетко и глупо.

Ако си способан и моћан, говори кратко, ријетко и паметно.