2514.
НЕКАД
ЛИСАБОН, СИНТРА, БОН,
ДАНАС
БРИСЕЛ, БУТМИР, ПРАГ
 

Некад Педи и Мадлен Лејди.

Данас Инцко и Пицко.

Како се све девалвира. Само Босна стоји каменито, поносито, курчевито, одолијева вакту и земану, не низи се ни агреману ни ферману.

Био је, хоћу да кажем, ПИК. ПИК је... Како да вам предочим. Знате шта је Радна Група. Е. Није ни слично. ПИК није ништа.

Постоје поуздани индикатори да Међузај овдје нешто чека. Замиче и друга деценија од наших ратова. А ови Сранци Иностранци се све више показују луђим од нас. Или чекају да Чавић још једном постане Предсидетељ па да још једном подржи извјештај о још једном геноциду. За Србе је мало један геноцид а за муслимане мало једна Босна.

Или чекају да неко легне на руду, да се стекне стицај, да се ситуација усложни, да се промијене производне снаге и продукциони односи и да свијест почне да одређује друштвено биће. ДМП. Да Мртвац Прдне.

Дабоме да чекају много озбиљније ствари.

Не умијем тако да се зајебавам с њима као што они умију да чекају.

Држе овдје Инцка са ефективима мућка. Само га премијештају из гнијезда у гнијездо да кокоши не серу по дворишту.

Устоличили прву резерву. Мијењају амбасадоре. У Бриселу имају млађег старијег нижег референта за проширење. Који има улогу да чека вјетар на лађи која нема једра.

Све то знају Бриселаши, Велики Кројачи и Мудоње Међузаја.

Па. Шта, онда, чекају.

Што се Босне и Херцеговине тиче, чекају Србију.

Чекају да се Србија подјарми, што обавезно укључује барем једну ногу и оба јајца у Нато Пакту. А никако руски гас у плинском тракту. Да потпише међудржавни споразум са Сљободно Косово. Да се пусте Турци у Србију. Да Србија има више капија него ограда.

Истина, засад само једна од тих чека даје резултате. Све остало сами губици. Руси долазе трасом Џингис Кана. Требаће много лисица, зноја и медија да би неко у Србији постао Бог и показао народу да сунце излази са Нато стране свијета.

Кад се то догоди, ако се догоди, пашће и Босна и Херцеговина. И Српска и Херцеговина.

То може да потраје још двадесет, тридесет година, можда и још један мањи рат. Али не може много да се убрза. Јер. Вријеме не ради за Америку. Иако Брисел ради за Нато.

Република Српска не смије да чека да се ситуација усложни. Потребно је сваког дана радити на Самосталности, у оквиру Дејтонске БиХ, или изван БиХ. То укључује упоредну изградњу посебне Политичке Свијести Српске у коју ће се смјестити свако онај ко је на власти, на било ком нивоу и свако онај ко представља Србе и Српску у Сарајеву.

То захтијева и конкретне кораке. Мале. Свакодневне. Јер они само изгледају мали. Мали је корак, наизглед, индиректан избор Српског Члана Предсједништва. С ове стране. А са оне је велики корак ка укидању Републике Српске.

Све што имаш, задржи. Све што задржиш, прошири. Све што прошириш демократизуј. Тако то постаје народна својина а не само папирна, дејтонска, уставна.