2510.
УКАЗАО СЕ ТОМАН
И ПОЈАСНИО МИ:
КАД НАПУНЕ ГУЗИЦУ,
ИСПРАЗНЕ ГЛАВУ
 

Пуповац, Србин из Хрватске, саборски заступник, Хрватски Сејдић и Финци, пошто Срби тамо све мање успијевају да буду и Мањина, био у Београду гдје је обострано констатовано да је добро што се Србија није укључила у Хрватски Ускипјели Лонац око Ћирилице и Антисрпске Хистерије уопће.

Српски Ганди Хрватске, М. Пуповац, од рата води политику помирљивости, вјероватно у нади да ће Хрватска доћи себи. Пошто је ријешила два тисућљетна проблема. Неовисност и Србе.

Ну. Као што још није завршне Распад Југославије, тако није још ријешено Српско Питање. Онако како су га Велики Кројачи замислили.

Кроз ту призму треба гледати и однос Србије према Хрватској и према Србима у Хрватској. Као и однос према Косову и Србима. Сада више не На Косову него У Косову.

Кроз ту призму треба гледати и однос Србије према Републици Српској и према Сарајеву.

Лист Данас, санџачки лист који излази у Београду, пукао је данас преко цијеле насловнице црвену шлајфну са насловом Србија се дистанцира од Милорада Додика.

Дабоме да нисам Генералић да кажем да је то наредио ППВ Вучић. Имају они друге наредбодавце.

Текст је скаламбурен као Наша прича из Берлина, Сарајева, Бањалуке и Београда. СТЈ. А саговорници су познати босански аналнитичари Топић и Пећанин.

Било би преједноставно да се одмах успостави дијагноза да се ради о новинарству као накурњаку или накурњаштву као новини.

Пошто Велики Кројачи, који имају Мисије, раде на временске периоде у којима је десет година тек један педаљ, јасно је да је садашња власт у Србији само једна етапа која се наставља на етапу Бориса Тадића. Тадић је био зец у тој трци на четиристотине метара колико пута треба.

Пажљива анализа не може однос Тадића и Додика сводити на Give Me Five. Јер, Тадићу је требао Додик ради потпорња у тамошњој јавности. Недостајало је Националног Зачина. Такозване Србгете. Додику није био потребан Тадић већ је Српској требала Србија као Дејтонско залеђе. У цијелој тој представи Додик је кориштен због свог емотивног националног односа према Нацији и према Србији. Сада Србији толико не треба Српство. Главни проблем Српства у Србији било је Косово.

Али Мисији још увијек треба Србија. Док се, како рекоше у Дестинацији Нато, не споје војска, народ и политичари. То значи док не уђе у Нато.

Стога од Србије треба још штошта очекивати.

Зато је тријумфална Данасова жута бомба на црвеној шлајфни убојитија него да је то изјавио сам ППВ.

То је јавно приморавање Руководства Србије да се дистанцира. Да ни не помишља да се станцира. Јер се Мисија узда у то руководство. Тадића рјешавамо у Теленору, у Уникредиту. Конкуренције не смије да буде. А и ако је има, нека се бави Вршачким Виноградима и слично.

Ако неком буде изгледало да се неко понаша као да је празне главе, то само тако изгледа. Није ни Томан све знао.