2520.
УЛОГА
МЈЕСНИХ ОДБОРА
У ЖИВОТУ ЈЕДНЕ
СТРАНКЕ
 

Како нема Цркве без Црквених Одбора тако нема ни политичке странке без Мјесних Одбора. Нарочито, политичке странке из категорије ПИА. Перманентне Изборне Активности.

Дабоме да знам да је у БиХ на сцени, на буњишту, пропорционални, ситнодркаџијски, изборни систем који продукује много малих странака, уситњава политичку сцену, конгломератизује политичко представљање и претвара га у гранулат безличних актера који више личе на расуте терете него на референтне политичке артикле.

И да знам да такав страначки систем не омогућава странкама озбиљну унутрашњу организацију, технологију и ефективност.

Највећи дио политичких странака типа Лијеви Гуз Моје Тетке За Десну Страну Усоре постоји само због продаје мјеста у Бирачким Одборима што се транспарентује чувеном реченицом Шефе, оћемол опет сарађиват.

А продаја мјеста у БО први је корак у крађи гласова.

Велике, организоване странке, странке оспобољене за ПИА, без чега нема побједе ни адекватног резултата на изборима, имају проблема са организацијом, између осталог, и због оваквог изборног система и те пљевасте структуре политичког представљања.

Перманентна Изборна Активност је неопходна као амортизер дугог и бурног мандатног периода, како коректив унутрашњих а још више екстерних потреса и сила и као генератор сталног активизма.

Мјесни одбори су кључни у том механизму.

Они су, као хоризонтала, контратег талогу страначке вертикале који умије да се умртви, упадне у непродуктивне рукавце или се запетља у сегментиране и фракцијске борбе.

Без Мјесних Одбора, општинска и градска страначка структура је у безваздушном простору. На пливајућем курсу. Затворена у своје феуде и снаџаке и окренута Руководству странке, а, у ствари, Шефу. Тако, општинска и градска структура страначке организације своју моћ лажира на основу контаката са Шефом а свог првака претвара у Дилера страначке робне политичке марке и моћи. Умјесто да своју моћ црпи из ММО, Мреже Мјесних Одбора, која мора да буде организована по принципу Један МО – Једно Изборно Мјесто.

Без ММО нема ко да бира општинске и градске одборе. Онда их неко поставља. Натура. Што је у великој странци недопустиво јер се широки слојеви чланства аутирају и чине незадовољним.

ММО је услов унутарстраначке демократије која се исцрпљује углавном на том ниову и у процесима кандидовања и страначких организационих избора.

Преко ММО сваки члан је уважен и активиран. Сваком члану и бирачу се може прићи и с њим се може комуницирати.

Преко ММО Политичка Странка иде путем изградње Политичке Породице. Све може да се порази и да се уништи, војске, полиције, силе, државе, пактови. Али породица је неуништива. И идеал сваке политичке странке треба да буде управо то.

У активној ММО налазе се ћелије те Политичке Породице. Сви се знају. Знају ко кад има рођендан, кад добија право гласа, да ли је пасивизиран, разочаран, да ли је нашао нову дјевојку, шта ко мисли о овом или оном страначком лидеру.

ММО је имунолошки систем против страначких превртанера, превараната, двоструких играча, лажних првобораца, фалсификованих јунака без базе.

ММО је страначка кућа са домаћином. Без ММО, страначка кућа је скоро удовичка.

У Републици Српској постоје услови за изградњу ММО на двије хиљаде пунктова. То значи да велика политичка странка аутоматски има организациону војску од 20.000 сталних активиста. Што је огромна надмоћ над 2.000 чланова свих општинских или градских одбора.