3623.

ПОЛИТИЧКА ШЉИВА

НЕ ПАДА,

ИЗЛАЗИМО ИЗ КРИЗЕ

ПОСЛИЈЕ СИРИЗЕ

Зашто је Свијет изгубио Креативност. Аутентичнст. Убједљивост.

Како је Кафка, у оно Глуво Доба, могао да напише Процес а ми, данас, смислимо да свежемо жену за кревет и умишљамо да смо јебственици. Педесет нијанси сиве маште.

Зашто су Рекламне Поруке, Таблоидне Информације и Политички Прогласи, све сличнији, све безличнији и све безначајнији.

Кадгод видим лијепо женско у џинсу, сјетим се Поруке млађане Брук Шилдс. Између мене и мојих фармерица нема ништа.

Данас, у рекламама, неки билмез музе жирафу. Гдје се жирафе музу, јебем их у вратове. Други лаже да хигијенски улошци упијају пола Бајкалског језера за два сата. А жена при томе вози оне бицикле и плива, екетремни спортови. Трећи убија сваког дана. Афричка Шљива не пада. Откуд шљива у Африци. Да је тако шљива моћна, ми би овдје ходали лежећи на леђима а главићи би нам се сударали у висини Ајфеловог торња.

Ни једне увјерљиве поруке.

Велики је маркетиншки домет нека снаша која рекламира неки детерџент. А она, кадрови, сценографија и режија изгледају као да су из Румуније и доба кад је Чау био млад.

Није боље ни у свијету. Само је много скупље. И неријетко глупље.

Гледао сам рекламне спотове који су приказивани на оном Супер Жаре Боул, у Америци.

За оне огромне паре, они понављају кадрове, сјецкају, немају ритам, немају причу. Немају Поруку.

Поруку немају ни медији. Новинарство. Информације. То не треба, надам се, ни да објашњавам.

Порука је универзална биљка из конретне клице.

Не можеш сјести и одлучити да креираш универзалну поруку.

Порука је Ромелова вијест њемачким војницима у Африци, када су почеки да губе од Енглеза. Вратио сам се.

Порука је Дегол.

У Политици, све је, непримјетно, почело банализацијом, када несретне Мисице, успију да , на енглеском, науче и изговоре да су За Мир у Свијету.

Сви смо насјели на то да неко жели да Мисице изгледајуа паметно и да пошаљу Поруку.

А циљ је био да се Мир у Свијету банализује. И да се пошаље Антипорука.

Тако је нестало Великих Политичких Порука.

Од Поруке Дегол, о једној Европи, дошло се до Шојблеовог ултиматума Грчкој.

Прије тога, ми смо овдје имали Милошевића, Нико не сме да вас бије. Или Ђинђића Треба прогутати жабу. Или Алију Изетбеговића са џихадистичким покличем За БиХ ћу жртвовати мир. А Мисице ко јебе. Мисице су, у реченици Срби, Хрвати и муслимани.

Шта је дакле, довело до Једначења По Празнини.

До изједначавања рекламних, информативних и политичких порука.

Окупација.

Ми смо окупирани.

Свијет је окупиран.

Негдје се то виче Глобализација, негдје Слободно Тржиште, негдје Људска Права, негдје Еуроинтеграције.

Суштина је у лажном убрзању и високотехнолошкој хомогенизацији појединачне и колективне свијести. Из те фине микронске прашине, нема честице која ће се издигнути до Креативности. А о Храбрости, Снази, Далековидости, што су све особине које су у темељима Креативности, не може се ни зборити.

Ну. Могу и ја једну да пукнем. Није, мада ће сви мислити да је празна.

Излазимо из Кризе послије Сиризе.

Када НДД,

Нацију, Државу, Друштво,

Наду, Добра, Душу,

Новац, Добит, Далековидост,

вратимо Људима.

Немој, послије, да неко каже да сам рекао да је то могуће.