уторак, 10. март 2015.

ЛОПОВСКИ ДОБОЈ
У ТУРСКИМ
ИНТЕГРАЦИЈАМА

Данас јунак на Твитеру објављује старе фотографије Чича Драже, Срског Че Геваре, који је по Осјечанима и Кожухама, требавским селима добојске општине, примао америчке и британске војне личности, разговарао са народом, лијепим женама и брадатим домороцим, са ученим људима.
Четнички крај, дакле.
А јучер, Обрен и већина у скуштини општине, донијели одлуку да Добој приступи некој турској заједници општина. САО Труски Добој. СТЈ.
Осјечани су, иначе, моје родно село.
И није залуд Дража Михајловић долазио ту. Предосјећао је Чича неко потоње срање. Додуше, као и увијек, и као кад се ради о Четницима, закаснио је. Био је то октобар 44е.
Осам година касније рођен сам ја. И ствар је била запечаћена.
И остали дијелови Добојске Општне обилују четништвом, кад му је било вријеме, српством, кад је било његово вријеме.
И лоповлуком, чије је увијек вријеме.
Добој је прије рата био велики жељезнички чвор.
У току рата био је велики лоповски и криминални чвор.
Такав је остао и послије рата.
Добој је једна невјероватна енклава, одметнута од сваке власти и од сваке Политичке Странке која у њој влада. Есдеес.
У Есдеесовом руководству странке, чим прођу Дервенту, смрзне се и прошломјесечно гованце.
Толико не смију ништа Добоју.
Тамошња гарнитура има посебне односе са бошњачким миљеом и околином.
Општина Добој је рубна општина. И као таква посебан нападни реон повратника. Што није ништа трагично да локалне власти воде равномјерну политику развоја и сиримашног српског сељачког подручја. Али. Њима је важнија сарадња са бошњачким фактором него цијело остало подручје општине.
Један број виђенјих добојских политичких људи има и посебне везе са бошњаштвом али нећу о томе.
Добој је мрља на Есдеесовм образу.
Они тамо владају и у рату и послије рата. И сада.
Обрен, као наизгледни грмаљ, а веома опасан локални феудалац, врх леденог добојског бријега, искористио је колаборацију Есдееса и Савеза За Промјене са Бакиром Изетбеговићем и кренуо у офанзивнију политику анархистичног позицинирања Добоја изван Републике Српске.
То позиционирање искључиво је сусретно ускогрупним интересима и нема никакве везе ни са чим ширим.
Дабоме, Обреноглу не схвата шта је дугорочна стратегија турско-бошњачког фактора.
Добој је један од слабијих фронтова у одбрани Републике Српске. Линија је дуга и разуђена, подручје девастирано и запуштено, предано туземним и прекограничним лоповским групама. Радио Џунгла. Дугорочно, Обрен и Добојски Кркани, несхватајући, припремају терен за регионализацију БиХ.
Есдеес треба хитно да размотри ситуацију у том подручју. Јер је најодговорнији.
Одговран је и Есенесде.
Непотребном колаборацијом, Есенесде је обезбјеђивао мандате Обрену Кркану и Крканима. А да, политички и у народу, није имао никакве користи од тога.
Обренови Кркопилићи серу сада о томе како је власт запоставила Добој па се они, јадници, морају окренути Турској, и било коме за помоћ.
Никакву помоћ неће добити.
Ни једна држава не даје помоћ парцијалним подручјима.
А било би добро да се поново изнесу подаци колико је у Добој уложено у годинама избора. Сваке друге године. Са Републичког Нивоа. То је та колаборација Есенесдеа и Есдееса.
Па да видимо колико је дала Српска за Добој. А колико Турска, Пизда Вам Матерна.