СРБИ СЕ СЈЕТЕ

СРПСКОГ ЈЕЗИКА

КО ГЛАДАН СРАТ

Ето будале. Не пише се Ко већ Као и не сере се Срат већ Срати. Пошто је Срати глагол а глаголи се завршавају на -ти.

Јесте Срати глагол.

Али Срат је стање свијести.

Видим. У Србији почела нека јавна активност за заштиту Српског Језика.

Површински, ради се о Не знам да незнам. Неби ја кад бих била златна. Мислим, лопата. Дали би Дали дао аутограм. При чему је аутограм стара српска ријеч у 3пимајчине.

Похвално је, дабоме.

Укључили су се ствараоци, глумци, твитер, фејсбук и сфингер. Правилно је Свингер. А Сфингер је Хасо коме су све то Гејше.

Мада ће се, та кампања, чути као кад зрно пијеска падне у Београд На Води. И толико ће и кругова заталасати, по тој водици светој.

У општој таблоинтимности, каковучифонији и макетарењу по Земљи Србији, не би се чуло ни кад би Атомска пала.

Српски Језик дијели судбину Српскг Народа. Као и сваки језик. Српског нејединства. Националног повлачења. Културне неусмјерености.

Срби су дошли у историјску ситуацију у којој је најбоља она кинеска Није важно које је боје мачка, важно је да лови лавове. Јер, Србима више није довољно да лове мишеве.

Мишева има за добијање нафте из њих.

Што практично значи да треба спашавати Српски Језик а не цијукати и кукумавчити над првописом. Далби ил неби.

Већ сам рекао да је Језик основна, прва и једина Слобода. Ја се тако према њему и понашам. Односно, тако га постављам према себи. Импровизујем, не држим се правописа а не знам ни да ли постоји. Увијек предност дајем Говорном Језику јер иза њега иду доживљаји и значења. Од језика настојим да створим доживљај. Сако ко чита, реченицу, синтагму или ријеч, треба да доживи у својој асоцијативној и сликовној глави. Ако не доживи, то је обични компјутерски испис ријечи, односно слова. Кад напишем велико слово негдје гдје по стерилизаторима никако не спада, ја шаљем слику, шаљем поруку о томе колико то сматрам важним или смијешним. Итд.

Да би био слободан, националан и сачувљив, Српски Језик не може да се штити граматиком и правописом.

Језик мора да се штити национално и културно.

Није битно да ли људи знају дали се пише са стављено или рас тављено. Ера интернета, друштвених мрежа и телефона, уништиће сваки правопис. Као што је већ уништила рукопис.

Битно је, сада, за прву руку, неколико стратешких, заједничких али сталних активности.

·        Ревитализација Ћирилице, коликогд је то могуће у овом добу полатиничења и поенглескивања свега живог

·        Избацивање Турцизама из Српског Језика који их је препун

·        Повратак изворних, добрих, народних ријечи које су поклоњене Хрватском Језику, или су их Хрвати у свом отцјепитељствујушћем движенију преузели па их се Срби, сада, гаде а о стварном поријеклу тих ријечи, не знају ништа и, не задње ни посљедње,

·        Заобилажење рогобатних страних бирократских синтагми и ријечи, типа Механизам Координације, Транспарентност, Инклузија...