САРАЈЕВСКЕ
ИЛУЗИЈЕ
- ДУХ
КАСАБЕ
Лијепе Сарајевске
Лажи.
Више од
пола вијека Сарајево је провело у лажи у коју су многи искрено вјеровали.
У Лажи
Братства и Јединства. У Лажи Валтера. У Лажи Олимпијаде. У Лажи Авноја.
Послије су
све те лажи хомогенизоване у једну. У Лаж Мултиетничности.
Сарајево је
данас насеобина која лаже углавном сама себи.
Сви слушаоци
Сарајевских Лажи, домаћи, југословенски, европски, амерички, разишли су се или
су се увјерили у неистинитости.
Особина лажнх
насеобина јесте да заборављају своје црнило а препамћују илузије.
Стога је
данас у Сарајеву главна прича како су их Фашисти шестог априла напали и држали
у опсади 1425 дана. А оног шестог априла су их Партизани ослободили од оних Фашиста.
Нећете, при
томе чути ништа о томе колико је Сарајево, само, и у једном и другом арилу,
било фашистичко. Колико је Срба и Јевреја страдало. Колико су опремили у
Јасеновац. Колико је у праву, био, а и сад је, онај пријатељ Иве Андрића, који
му је писао писмо о Мржњи. Нећете чути ништа о томе како су Срби прошли у том
Сарајеву које је било под опсадом тих Фашиста нове генерације. Српских фашиста.
Нећете чути
ништа о томе како су се, ономад, с једним Фашистима сликали и слали им трофејне
плоче о Прнципу, а друге Фашисте убијали по подрумима и казанима.
Нећете чути
ништа о томе зашто нису устали на буну против Фашиста, њемачких, као ни о томе
зашто нису организовали пробој из обруча фашистичког, српског. Зашто су трпили
1425 дана.
Све то, и
много више, данас је непотребно да се објашњава и да се истражује.
Сарајево затрпани
Град Илузија.
И најбоље
за њих ће бити да тако и остане.
Жалопојке
неких, о томе како нико не говори о томе да се вратимо у вријеме, да опет
живимо заједно, само су пригодничарске теме са мало носталгије, нешто сјећања и
много самозаваравања.
Прије
комунистичког узлета, Сарајево је било Касаба.
Сарајево се,
сада, након лажне промоције, Трипут Мулти Лажи, опет вратило у статус Касабе. Са
асфалтом, стаклом и Авазовим торњем.
Што су
незнатне разлике.
Јер Касабу
касабом не чини калдрма и прашњав сокак. Већ Дух Касабе. Који се увуче у људе,
у зграде, у травњаке, у мирисе и у смрадове.
