БОСНА
И
ХЕРЦЕГОВИНА
У
РЕФЕРЕНДУМСКОМ
ГРОЖЂУ
Сад је тек
видљиво колика је штета за Српску била чињеница да Српска Демократска Странка,
након рата, није успјела да се трансформише у Политичку Странку. И Демократску.
Двадесет година
је требало да једна Политичка Странка Српске, СНСД, Сарајеву, Унитаристима и
Међународној Заједници, осим Русије, каже Не.
Сада се
Референдум користи за нови унитаристички притисак, за нови корак у неизборној
елиминацији Додика, за нову епизоду изолације Републике Српске. Чиме се, релативно
успјешно замагљује неколико чињеница о случају Бакир 0901.
● Апелација
Бакира Изетбеговића Уставном Суду, у име БиХ, немогућа је и недопустива. Правни
и уставни пут би био да ту Апелацију покрене неко валидан и са јасно назначеним
мјестом у позитивном праву, а ко је лоциран у Републици Српској. И то најприје
пред Уставним Судом Републике Срспке. Али, таквог нема. Осим тога, Устав
Републике Српске прошао је неколико интернационалних оцјена, ревизија и
усклађивања са Уставом БиХ и Дејтонским Споразумом.
● Напад на
Дан Републике Српске, напад је на темеље Дејтонског Споразума.
● Напад на
Дан Републике Српске чврсто је на путу Унитаризације БиХ.
● Напад на
Дан Републике Српске нови је покушај исламског владања Босном.
● Напад на
Дан Републике Српске исто је што и Шаховница На Дрини. Корак ка укидању
Републике Српске и протјеривању Срба преко Дрине.
Садашња хајка
на Рефереднум, Додика и оне који су наговарали народ, као сећијски објашњава
Бакир Чадорлија, са свих страна, показује општу конфузију Антиреферендумаша. Показује
недостак било какавих политичких аргумената.
Шта је
обиљежје антиреферендумских активности, осим неповезаности и конфузије.
●
Застрашивање. Празно, неутемељено. Некипут је то Изолација, некипут замрзавање
имовине, некипут хапшење, привођење, саслушање.
● Потезање
Међународне Заједнице. Од које нема гласа. Осим Замјеника Портпарола Стејт
Департмента.
●
Измектићарење.
● Позив да
се спусте тензије.
● Лажна
перспектива. Идемо још брже у евроинтеграције. Окрећемо се животним питањима.
Јасно је да
у случају Референдум Српска не постоји Злочин и Казна.
Умоболно је
у данашњем свијету, свијету Трећег Миленијума, макар и са лажном пандемократијом,
лансирати политичке крстареће ракете са Саслушањем због организовања
Референдума. И привођењем.
То може
само Сокачки Ум.
Та најава,
као и Петиција, и као и општа антиреферендумашка дисонанца, конфузија и
дезоријентација, након Референдума, показује само једну ствар.
● Не
постоји Визија Босне и Херцеговине, њеног опстанка и њеног стабилизовања. Чак ни
код Бошњачког Политичког Круга.
А о
Међународној Заједници, осим Русије која је стриктно за Међународно Право,
дакле, за Изворни Дејтон, да не говорим.
У Међународну
Заједницу убрајам и ЕУ, Брисел, и Нато Пакт, којима БиХ треба само као Комад
Земље. Али не са усјевима, жетеоцима и механизацијом. Поготово не са плодовима.
Та чињеница,
то непостојање Визије, Воље и Политичке Опције опстанка и напретка БиХ,
прикрива се свим расположивим средствима.
Од уставних
промјена, реформи, агенди механизама, апелација, до кршења Устава, Општег
оквирног споразума за Мир и међународног права.
Коликогод апсрудно
звучало, Референдум је у посљедње двије деценије једина легитимна и позитивна
акција за очување БиХ.
Управо зато
је на удару.
