2326.
ЗМАЈ
ОД ШЉИВЕ
И АУТОНОМИЈЕ
ЗМАЈ
ОД ШЉИВЕ
И АУТОНОМИЈЕ
Дедер данас да
свако сузу пусти. За Хусеинбегом Капетаном Градашчевићем. Нарочито Срби и
Хрвати Посне Поносне. Да су тада, 1831. године препознали слободарство
аутономије коју је Капетан прогласио у Сарајеву, у односу на Мрску Имеперију
Сећије и Отомана, данас би Посна била Брисел. А Брисел би био курац. Неђе на
периферији Европе. У коме би царевале, овдје се каже царовале, политичке банде
Лијановића и Јуришића.
Али нису.
Историјски извори се не слажу, али изгледа да су Срби и Хрвати и тада били
противници Посне.
Извјесни кругови у
Сарају величају данашњи дан и Капетана. Змаја од Босне. Он је прародитељ
данашње Репрезентације БиХ и први селектор. Како се неки ваш Толе не сјети да
га, постхумно, именујемо почасним селектором. А не да му надимак буде на флаши
ракије. Срамота. И тако антивјерски.
Змај од Босне Посне
Поносне, која је данас у таквој уфекалној ситуацицји, као да је Мак свој стих
написао Има једна... да простиш Босна, ректум, требао би да послужи и као
историјско узлијеће тог државног духа и тијела. Како су тада људи, Хусеин,
прије свих, схватили да Ми Нисмо Турци. Иако нам је вјера иста. Па су тражили
Аутономију. КТЈ.
Историја, а има је
свуда, осим на хрватској усташкој википедерији, каже да су тада аутономаши, и
Капетан, тражили да Отманска империја укине те повластице Србији дајући регионалне
повластице динкћевим регионима. Па тек онда су тражили аутономију.
Капетан је војевао
за те своје идеје али, ријетко се ко, унутар, против Отоманије навојевао. Тако је
и Капетан завршио у Аустрији, побјегао, па отишао у Стамбол, јер није могао да
буде ђе оће него ђе ага каже. Па тамо скапао.
Сада жал за
аутономијом и капетаном, јер Капетан није био терорист као Гаврило, Капетан је
био Змај, СТЈ, сугерише и да му кости из Стамбола пријеђу у Градачац. У Државу.
А толико пута се
показало да Крњава Историја твори јалову Садашњост.