среда, 04. септембар 2013.

2314.
БОСАНСКИ КРОВ
ЗА СВАКОГ
МАЛОГ БОСАНЦА
 

Захтјеви Бошњака да се за бошњачку дјецу у школама уведе национални распоред часова, учење по програму друге државе, Федерације, у Републици Српској, нема никакве везе са равноправношћу, правима на свој језик и историју и слично.
То има везе са територијализацијом Републике Српске. Заузимањем њене територије.
Сва та дјеца су већ образована у духу бошњаштва, босанства, вјере, језика и одбојности, ако не и мржње, према другој дјеци а нарочито српској дјеци, и Србима уопште. Кућни универзитети су мајка свих подјела и мржње. Државе и ратови само су геодетски премјер те мржње.
Овдје се ради о комадању територије. Истом оном као када је на путу од тридесет километара на сваком километру, на асфлату јасно било исписано гдје је СДА. Гдје су муслимани.
Република Српска је наивно ушла у тај споразум о предметима и језицима. Друга Држава, Федерација, не поштује ништа од тога. А постоје Срби и тамо. И много су угроженији него мали муслимани у Српској. Јер је њих, Бошњака, много више него Срба тамо.
Република Српска не треба попуштати на овом питању.
Ко не жели да шаље своју дјецу у школу, ширко му поље. Демократија је.
Потребно је размислити и о укидању и оног што је урађено у двадесет основних школа у Републици Српској.
Да Држава Српска не би, касније имала своје Војводине, Санџаке и Косова.