3415.

АЛКАИДА

СУЉАГИЋ

И ГАНДИ ИВАНИЋ

Толико очаравајућа Власт на Државном Нивоу, која се изабрда ваља, СДАДФСЗП са инсталисаном мамилицом за ХДЗ а Берлинским Зидом за Есенесде, још је хаотичнија, аморфнија и неконзистентнија него сама Босна и Херцговина и тај такозвани Државни Ниво.

Што је тешко постићи.

Цијели концепт, који је смишљен оног тренутка кад се Босном разлила јека Валтеровог у чабар прдека, има само два циља.

Један. Увлачење Хадезеа у раље сарајске машинерије фолирантских и фарсичних еуропских интеграција Државе које вуку и Браћа Хрвати, како би их се превеслало жедне преко Старог Столног Моста и како би им се дале дуде варалице умјесто Изборне Јединице, Хрватске Телевизије и институционализоване федералне равноправности. Процјена је већ тада била јасна. Рагуж не може изборити валидан изборни старт за власт.

Други. Одстрањивање, по сваку цијену, Додика и Есенесдеа. Тај циљ је двоструко вриједан. Сада нарочито. Иако су Есенесде и Додик прошли боље него што се очекивало, морају се затворити сви узводни токови, уз Босну, према Сарајеву. На тај начин се раздвајају Срби и Хрвати као прагматични политички партнери. И слаби се и једне и друге. А слаби се и позиција Републике Српске уопште. Слабљење Срба, Српске и Хрвата, може да значи само јачање Босне и Бошњака.

То што ће у Власти Државног Нивоа бити СазаП, та Пробосанска Фиранга, везена Змијским Везом, а заштићена Унитареском, то неће ојачати позицију Републике Српске. Ослабиће је. Јер Промјене подразумијевају друкчији однос према Српској али и према БиХ, од оног каквог су досад имали Есенесде и коалиционари у Сарајеву.

Да ли су у Сазапу свега овог били свјесни, и када су правили аранжмане, и када су им обећаване куле и градови, и сада, када нису успјели да сруше Режим.

Нисам сигуран. Дисконцептуалност је њихова традиционална особина. Есдеес једноставно нема колективних умњака да предвиди трендове и прилагођава их. Да су то умјели, владали би сто година.

А њихови припрдци немају ни намјеру да се баве дугорочнијим стварима од њихове гузице.

Та аморфност Државне Власти, у скици, видљива је данас, у једном дану.

Младен Иванић, ЧланП, говори о томе како блокаде које би долазиле из Републике Српске не би биле добре. Јер су и СНСД и СЗП за очување позиције Републике Српске. Како досад не примијетих, СТЈ.

Говори о томе како је већ било времена да је у Српској владао Есдеес а на нивоу Зајоргана СНСД па није било проблема.

Државни Коалиционар, с друге стране ријеке, Емир Суљагић, Алкаиданац, шаље отворене пријетње Додику. Нека проба да блокира нешто на нивоу БиХ.

Не знам за друге. Ја то преводим као отворену пријетњу силом и рушилаштвом. Уз помоћ Државне Власти. Јер Суљагић најављује проширење надлежности Сипе и на Републику Српску.

Колико видим. Није више довољно хапсити само Србе само за Ратне Злочине. Потребно их је хапсити и за Злочине Мира.

Како ће функционисати тај конгломераторијум са тако опречним јањичарско гандијевским половима, непознато је. Нема у литератури а ни у практици.

Али нико не помиње суштину могућих блокада из Републике Српске. Оне се односе на недејтонске, неуставне и противсрпске законе и рјешења.

Ако због таквих блокада неки Курац Немир мисли употребљавати силу, онда ће се морати суочити са силом Самосталности. Са силом проглашења неважећим одлука Заједничких Органа на територији Републике Српске.    

КАКО ПРОПАДА

СТРАНАЧКА

ОРГАНИЗАЦИЈА

А КАКО СВЕ ПРЕУЗИМА

VOTEMANAGER

SYSTEM

Мој научни Институт За Рупе, референц листу не могу да понудим јер је географски разуђена УПМ, дошао је до невјероватних сазнања. Први пут у историји. Огроман број енергије појединаца усмјерава се према Рупи. У толиком броју да она од енергије појединаца прераста у енергију колективитета и постаје социјални систем понашања који се убрзано разрађује и постаје све ефикаснији. И Рупа постаје све већа.

Мој Инситут За Рупе, у склопу истраживања, провео је велики експеримент на валидном узорку. Сваки испитаник добио је јакну у којој је један џеп имао Рупу а један није. У току од седам часова кретања по кругу једне напупштене ЈНА касарне, у џепу са Рупом рука је била 78% времена. Док је рука која није осјетила Рупу била у џепу само 17% времена.

Послије Пећине, за развој људске заједнице најзаслужнија је Рупа.

Пећина је била значајна у сартровском, егзистенцијалном смислу а Рупа у смислу организовања и развоја интелигенције.

*

Напомена: Ово раде само болесници.

Када се анализирају бирачка мјеста у Републици Српској и резултат сваког појединачног кандидата, долази се до објашњења зашто су и како неки кандидати добили необјашњив број гласова. А нико их никад није видио ни у тој мјесној заједници нити на домет хаубице.

Кључ, познато је лежи у Бирачким Одборима.

Ако је Бирачки Одбор одговарајући и на одговајући начин повезан са посматрачима, разлика у броју гласова за мене, прије 19ч и прије првих пијетлова, може да буде енормна. Рецимо: да прије 19ч нисам добио ни један лични глас а да сам послије 19ч добио све гласове које је добила и моја странка.

Бирачки одбор и посматрачи формирали су Рупу. Шта је полетјело према Рупи. Ја нисам. Али Паре јесу.

Рупашење у изборима омогућава Изборни закон БиХ. Бирачке одборе и посматраче предлажу Политичке Странке. Ако је кандидат из организације, ако је организација стала иза њега, све тече нормално. Ако је кандидат из менаџерске структуре, из структуре конфигурисане екстерне моћи, ништа не тече нормално. Тече с парама.

Мислим да сам био јасан. Чак и за Митра Михајлицу.

Нпр.

Бирачко мјесто 083Б015 Снагово. Један јунак је добио Стопосто. Колико и његова странка. Само су двије страначке јунакиње успјела да откину по два гласа.

А од 87 бирачких мјеста у тој општини, јунак је на 61ом добио свих Стопосто страначких гласова.

На БМ 083Б019 Доња Каменица била је уравниловка. Додуше тамо је само 13 гласова било за Странку али су сви кандидати добили по тих 13 гласова.

ВМ038Б006А, ОШ Свети Сава. Странка добила 106 гласова. Јунак који је из друге општине, добио је свих 106 гласова. И још група од четворо јунака. Исто и на БМ 038Б009Б Пијескови 1.

Посебно треба обратити пажњу на Парове Гласова.

Ако извиђачи примијете да су два кандидата, али и кандидат и кандидаткиња, на много бирачких мјеста добили идентичан број гласова, пар је дубо продро. Или међусобно.

*

Поред погрешног Закона, који је могао имати најбоље намјере, оваквим масовним девијацијама доприноси и неколико страначких унутрашњих технологија.

·         Непостојање кадровске политике

·         Непостојање критеријума за кандидовање

·         Непостојање кадровске процедуре и правила

·         Инфекција екстерном моћи

·         Техноменаџеризација Странке

·         Кориштење нелегалних средстава

Дакле. И начин и струкртура кандидовања доприноси девијацијама.

Те девијације, појединачно, нису опасне. Опасне су као широка друштвена појава. Цијели кордони Стопостотњака, који су присвојили, купили или отели све страначке гласове, постају колективна сила која ће и све будуће ситуације рјешавати на тај начин.

Они, истовремено постају елита која се одваја од широких слојева гласача и великог броја искрених припадника организације.

Страначка организација ће на сваком сљедећем прагу да се осипа. Елита ће бити све углађенија, мислим на трејдамарк од одјеће до осталог, све зацакљенија, све повезанија, све даља и све осионија. Док се не дође до синдрома БТДС. Борис Тадић Демократска Странка. И до дијагнозе Чибук Чабар.

*

Шта је рјешење. Промјена Изборног закона. И поводом ових избора, покретано је то питање. У Босни и Херцеговини, лакше је поново убити Фердинанда, него промијенити неке законе. И директора Рака.

Али одвајањем странака од Бирачких Одбора, увођењем видеонадзора на сваком бирачком мјесту, затварањем листа, без имена, са обавезом Странке да објави списак са кога ће попуњавати добијена мјеста или укидањем личних гласова а евентуалним остављањем имена на бирачком листићу и садашњег система уласка и напуштања клупа, по редослиједу са листа, ријешило био овај дио проблема за наредних максимално два или три изборна процеса.

А онда, опет, сви у Рупе.

3413.

ХИЛОВАЊЕ ПО БОСНИ

И ТВРДОЋА МЕКЕЈНА

У АМЕРИЧКОМ СЕНАТУ

Има нека тајна веза између тога што нас хилује отправник возова и трајвана из АмАмб у Сарају и онога што Твртко Мекејн елаборира у Америчком Сенату о мађарском премијеру Виктору Орбану. Називајући га фашистом и одлазником у Путинов кревет.

И један и други се понашају као верификовани чувари логора.

Хил, овдје, откако је АмАмб без амбасадора, вршља по Босни, мада се та Насеобина зове Босна и Херцеговина, и дисциплинује Републику Српску, Додика и Есенесде. Држи проповиједи о томе шта је радио и шта ће урадити Предсједник Републике, који је добио више од триста хиљада гласова у Републици Српској. И како га он, Хил, нејебеич.

Дабоме да Додик лаже. Ниједан политичар није статистички завод, није тестирање старости угљеником, није логаритамска таблица. Па да говори само егзактности. Свако од њих ће рећи да ће се заложити да се нешто уради. А Хил би требао да зна да постоје процедуре и цијели сплет институција и интереса кроз које мора да прође нека одлука.

Ако не прође, не може се рећи да Додик лаже.

Додик је фин Лијевчански Господин.

Ја бих одмах објавио све што траже и одмах рекао да не може.

Зашто Отправник не одржи једно предавање о лагању у Сарајеву. Надувај муданца неким компресором па реци да Бакир лаже. Кад каже да је његов циљ Европска унија. А са Ердоганом чибучи. А Ердоган са Путином прави гасовод.

Али не мораш Бакиру Изетбеговићу да кажеш да лаже. Реци Бакиру Хаџиомеровићу. Барем.

А Сенатор Мекејн је оптужио Виктора Орбана да његова политика иде ка неофашизму и да он лично иде код Путина у кревет. Ствар није локални амерички штос јер је у Будимпешти амерички амбасадор позван да објасни ствар и да му се уручи одговарајући демарш или слично.

Хил силује по Босни а Мекејн у Сенату тренира строгоћу према Мађарској. Једној сувереној земљи. Хил постројава једног деморатски изабраног предсједника, Мекејн постројана једну земљу.

Америчани све нас гледају као логораше једног великог логора. Они би били сретни да сви будемо Бугарска. Да клечимо и пушимо. А у погодном тренутку само да упитамо Бил мого ић пишат, мистер Хил.

Америчанима је важније да нема Руског Јужног Тока него било шта везано за Европу, било коју земљу а нарочито за БиХиС.

Њима Европска унија служи само као тор за државе, земље и нације. И нестандардизоване појединце.

ЕУ, Тор а НАТО, Касарна.

Кад размислим, не мора Хил само себи да надува муданца.

3412.

УКРАЈИНА

У НАШИМ СРЦИМА.

МА, КУРАЦ, У НАШОЈ

БУДУЋНОСТИ.

Украјинска Копилад, додуше, мало већа и јебенија Копилад него што су ови наши Маљчики Испрдчики у Републици Српској, па и Канистерска Копилад Федерације, недавно, како је познато, мало се заиграла на неком кијевском мајдану, каменолому, и све отишло у Три Лонг Плејке Матерне.

Распала се земља, гину људи, нема плина, банкрот. Ангела се хвата за главу. Пропаде Јужни ток. Пет других држава имају дугорочне посљедице. Преслагује се моћ у више региона.

Ето шта је Копилад. Улична. Политичка.

А наше будале мислиле да ја мислим да су студенти рођени у курвањском односу па сам их увриједио.

Па. Ако ти је мама ценићка а тата ебертовка, мораш бити Копиле.

Ма, вријеђајте се, МВЈ. А и Тату, ако буде неке шансе.

Временом ће уређене и демократске земље морати да донесу законе против Уличне Демократије. И да набавку мегафона третирају као набавку атомске бомбе.

У том закону би се морали разликовати протести од рушења.  

А онај ко организује протесте, претходно би морао имати доказе да се институционално више ништа не може урадити.

Украјина је једна од земаља која има несрећу да буде на раскрсници. Па не може кад хоће скинути гаће, увијек неко наиђе. А кад дође у ситуаицју да их скине, онда усере и шефа и станицу.

То је проблем геополитичког положаја.

Али и сама Украјина, Украјинци, нису, кроз историју, умјели да одиграју своју улогу на раскрсници. Није то само њихова особина. Има оних, као што су Срби, који тешко схватају и да су уопште на раскрсници.

Углавном, у тим украјинским догађајима, као и у многим претходним, Збигњев је подијелио канистере, подијелио паре, довео боксера, који се разумије у политику Ко Мара УКК, свргнули оног кога смо већ заборавили, довели на мјесто предсједника државе тајкуна са умилним именом и презименом. Краљ Чоколаде.

А Украјинци помислили да ће одмах да потече чоколада и млијеко.

Сада, кад га је пружио Путин, дошло се до суштине.

Битка се води на неким другим мјестима. Копилад је своје обавила. Мало ватре, мало калдрме.

Шта има Украјина од свега. Има Чоколаденка. Гдје је Кличко. Гдје је Затвореница. Гдје је Бољи живот. Демократија. Еуропа.

Суштина је у томе да се запиша територија. Само да не оде Русима.

Па ће Збигњев да рјешава све. Чак и да поставља Владу Украјине. Смијешни су министри у новој украјинској влади који су држављанство добили декретом.

Суштина је да су у таквом невиђеном уништавању државе и њеном потчињавању, учествовали сами Украјинци.

3411.

ВАЛТЕР

БЛАГОВЧАНИН

И СРЂАН

НОВЧАНИН

Када се буде снимао филм Амер Брани Сарајево, онај ће ући у фотографску радњу а онај ће га упитати Ко те плаћа.

До тада, морамо да са тугом констатујемо да су Невладинци у власништву Неких Амбасада, блиједе наљепнице Опораша, Мајданаша, Кличконоша, Канистераша, ЦЦије, Транспарентинци, Центри њушећег новинарства и друге Жуте Осе, Муда Лабудова, Црвене Свраке и разни Мортали – изгубили изборе у БиХиС.

Шест година је трајала бјесомучна хајка на српску и хрватску политичку артикулацију. Од локалних избора 2008е. Дабоме да се неће зауставити ни након ових избора.

И шта је резултат.

Резултат је да су опет побиједили Бакир, Додик и Човић.

Без обзира што неко покушава да представи да је побиједио и Комшић, да је побиједио и Босић и што Иванић мисли да је и он побиједио.

Тај пораз Транспарентинаца, Транспарентинци су мој генерални назив за све манипулативне нетранспарентно плаћене невладине организације крајње сумњивог образа и чмара, уз пораз Златка Лагумџије и Есдепеа, који је такође једна од манипулативних варијација, једна од француских курви у Окупираном Паризу, пораз је једне доста широке босанскохерцеговачке колективне и појединачне особине. Особине да се клања турцима, да се турцима улизује, да се латентно демонстрира комплекс мање вриједности, да се служи странцима, да се прави рупа на гаћама, позади, за сваки случај.

То, дакле, није пораз Странаца Усранаца и иностране политике која овдашње политичаре, али и све друге, сматра само употребном робом.

Треба ли подсјећати да су такав однос Странаца пробали и Додик и Човић. Па су схватили о чему је ријеч.

Има неких који никад не схвате.

Због природе свог поданичког односа према Страном Фактору у БиХиС, цијели тај Булументаријум Накурњака, нема никаквог конзистентног концепта. Иако жели да представи да заступа јавност, грађане, људска права... они не заступају ништа од тога.

Они практикују шаблоне које им сервирају полуаналитичари и курстратези из Неких Амбасада и других шпијунских и збигњевачких институција, јавних или тајних, размјештених по БиХиС.

Извјесни Благовчанин, који је једно вријеме био лидерчауш Транспренсија овдје, а сада је, СТЈ, научни сарадник на Америчком Универзитету у Вашинготну, у интервјуу неком порталу, ваља те њихове шаблоне до бесвијести. Не знам какав екстази користе, али ефикасан је у пизду матерну.

Његови угаоници су Режим у Републици Српској, Криминал и Корупција у Републици Српској, МУП је страначка милиција СНСД, СНСД и Додик немају легитимитет јер су купили два посланика. И слично.

Као да су Комшићеви Срби у Парламенту Федерације нештво квалитетнији од ових „купљених“, купљених или поркупљених и прикупљених.

Као да он није купљен.

Откуд у Вашингтону, ЈТН. Јебем Ти Науку.

Суштина је у томе да су он, Благоњемучанин, и други, Бивши Дивјак нпр, добили статус заштићеног свједока, по рецепту познате америчке иниституције. Отишли су негдје, добили апанажу и промијенили идентитет.

А овдашња суштина је у Разарању и овако слабог босанскохерцеговачког друштва. Са нагласком на Српско Друштво.

МОЖДА БИХ

МОГАО

ДА СЕ

СЛОЖИМ

СА ДОДИКОМ

Ако се он сложи са мном.

А колико видим, приближава се.

Прије неког доба написао сам да је најбоље пустити Пробосића и Сазап цијели, нарочито несуђену Премијерку Босића, да оде у загрљај Комшића и Изетбеговића. И не петљати се у власт на НЗО. Ниову Заједничких Органа.

И данас мислим тако.

А Човићу не замјерати да такође оде с њима. Уз претходне гаранције да ће се испунити захтјеви које тражи Хадезе. Односно Хрвати. Изборна јединица, чврста, јасна и законски одређена. Хрватска Телевизија. Враћање овласти жупанијама које су нелегално и недејтонски отишле на ниво Федерације. То говорим као нехрват. Човић и Хрвати знају боље.

А ми, Есенесде имамо, онда, пред собом четири године да Републици Српској објаснимо да се ради о Издаји и Издајницима. У лику Есдееса прије свега. Кад нисмо то умјели да урадимо у кампањи.

Веома је важно објаснити да је Есдеес постао издајник под вођством Пробосанског Пробосића. Онда се отварају њихове унутрашње могућности да здраве националне снаге странку трансформишу у странку и да формулишу политички програм на корист и алтернативу Републике Српске.

А не да се Есдеесу даје понижавајућа улога кочничара у задњем вагону БиХ. Да откочи евроатлантске интеграције.

За Иванића и Чавића нема потребе било шта доказивати јавности. Троска.

Уз темељну реорганизацију Есенесдеа и програм Повратка Људима, што се на неким пунктовима може постићи и до локалних избора, Политичка Сцена Републике Српске би могла потпуно да оздрави и да се очисти од тумороидних канцерогених колаборационала.

Тада би се, за Недајбоже, отворила и могућност Велике Коалиције. Јер ВК могу да творе само здраве националне стране.

Овако, са Есдеесом окренутим Сарајеву, ни моја баба Милевка, да устане, не би коалирала.

3409.

УДНИ ТОК.

БОЉЕ БЕРЛИН

НЕГО ПЛИН.

Дабоме да ни покојни Боби Фишер, да је жив и у менталној експлозији као против Спаског у Рејкјавику, не би могао да одгонетне све могуће, а нарочито непобвољно исходне, варијанте Путинове турске жртве Два Коња и Једног Лауфера.

И Фишер је варијанте будућности рачунао на рок од два часа и за наставак партије током сутрашњег дана.

Овдје се, пак, у Путиновој одлуци да обустави Јужни Ток и упали кухало у Турској, само до границе Грчке, ради о цијелом овом вијеку.

Руски Турски Марш треба схватити као судијску надокнаду велике утакмице која је одиграна у Кини и када је уговорена баснословна дугорочна испорука гаса Диву.

Само зато што је то далеко, на другој страни кугле, ми имамо право да се правимо да не схватамо шта то значи по Европу и ове окрајке.

Јасно је да Европа не може без Русије. Или као партнера или као окупираног простора. Нису Пољаци из досаде ономад, давно у историји, држали Москву под окупацијом, па их је то коштало током читаве историје, а и још ће, није Њемачка двапут ишла на Русију, није Нато Пакт све ставио на коцку, чак и економски крах Америке, да би опколио, оголио и уништио Русију.

Јасно је и то да Америка не може помоћи Европи. Америка нема те снаге а ни интереса. Европи треба енергетска пумпа која ће јој обезбиједити фреквентност технологије и хоризонте тржишта. Обоје могу да јој пруже Русија и Кина. И нико други. Кад кажем Европа, претежно мислим на Њемачку. А кад мислим на Њемачку, њу је најбоље уколијенчену држати ако је економски јака и заокупљена. Свака друга варијанта претпоставља и рачуницу нуклеарног рата.

Јасно је да је Путин, Русија, знала за овај турски исход Јужног Тока. Вјероватно и прије него што су идеју обзнанили и кренули у разговоре и споразуме. Знали су и како ће ко реаговати. Био је то, увјерен сам, мали тест политичких тестиса. А кад је о томе ријеч, Руси су знали да их Србија и Бугарска сигурно немају.

Јасно је да је овим Гасопрцом разотривена тоталитарна суштина евроатлантских интеграција. Наивни су то звали Бриселски Бирократизам. А то је најцрње потирање суверенитета нација и држава и њихових економских перспектива.

Јасно је да ће одсуство Јутока и руског гаса, свеудаљ, значајно успорити енергетску турбину развоја, поскупити енергију, Турску учинити још већом силом а Балканске Краткомуде прашумом претприступног Криминала и Корупције. У шта убрајам цијело подручје Бугарске и Словеније. И између.

Србија, пак, као највећа пожељна жртва ових игара, којој је Русија дала сто шанси, слала цвијеће, пјевала под прозором и ризиковала да се Путин прехлади на оној кишовитој паради префарбаног старог жељеза, стављена је, и у овом случају у ситуацију да јој само изгледа да има избор. А нема. Када је Млађано Бугарче рекло да неће градити Јужни Ток док се не ријеше енергетске процедуре, Србија није више имала куд. Могла је и сама да изгради Јуток, не би помогло. Не би помогло ни још једном бити уцвијељен Опет нас издали Бугари.

Али. Да је Србија, кад је требало, рекла Поштујемо европске партнере, ми се окрећемо тамо гдје спадамо, Русији и Кини, сви остали су такође добро дошли, питање је шта би рекла Европа а нарочито Бугарска.

Прдањ У Гасовод, један је од почетак овог Вијека. Који се може завршити тешким ратом. Прошли вијек је имао два. Ред је да овај има барем један.

А знајући како бива, то без нас покојника неће проћи.

Јуток, као руска територија на овом подручју, могао је да јамчи неколику сигурност.

Овако, вратимо се свакодевици. Шта је рекао Шешељ. Гдје је Зоки. Какво је најновије обећање Патетичара. 

3408.

ДОБАР ДАНКА

И БОБАР БАНКА

Добро. О покојнику само принудно.

Али. Тешко ће се до првог реда наслова ако се толеришу овакви случајеви као што је Бобар Банка.

Бобар Банка је требала бити затворена и раније. Цијела Бобар група је показна вјежба приваатизације која није успјела. То је једна од стотина хиљада тужних прича о томе како сваки појединац мисли да је паметнији и успјешнији до Комунизма. Од друштвеног власништва. Од државне имовине. Од Самоуправљања. То је једна од стотина хиљада прича о томе како Ратне Наплавине преузимају обалу.

Покојник је био један од егземплара Екстерне Моћи у политичким странкама и политичком животу.

Многи неодговорни важносници, због својих комплекса мање вриједности, због калкулантске политиканције, због такозване подршке јавности, због утицаја на вође мишљења, а без икакве валидне евалуације, од појединаца начине монструма Екстерне Моћи. По принципу узлазне орканске спирале, такви појединци, онда, у котловницу тог процеса ложе и више него што је потребно.

Екстерна Моћ се претвара у Моћ Екстерника. И шири се по принципу спојених посуда. Тамо, неко, негдје, додаје свој прилог да не би дошло до Погрешног Схватања. Да не би био какав минус, мрља, замјерка.

Хасо, којег је ударила Парњача на маневарском колосијеку у Какњу, у години када је пензионисан Алија Сиротановић, дао је одговор на све овакве и сличне случајеве девијација. Када се опоравио, сав поломљен и искасапљен, али социјалистички скрпљен, сједио је уз шпорет фијакер, са квргавим грабовим штапом. Фата, јадница, ставила чај да се кува. Модернизација. Чајник има пиштаљку која јавља да је вода проврела. А Хасо, кад је чајник пропиштао кано гуја љута, штапом, разбио и чајник и фијакер и сирова дрва која су чекала да се ложе. Шта уради, Хасо, болан. Животињу треба утући док је мала.

Када се дође до принудне управе банке, чајник се већ истопио, коло пукло а шпорет прогорио.

Знам да Саво Шеваљевић озбиљно ради свој посао. Имао је искуство са Ђоко Банком у Бањалуци, прије много година.

Али. Пресудно је одмах објавити све податке. О броју штедних улога, по износима. По општинама, ако већ не смију да се објаве имена. О депозитима свих величина. О потраживањима. О улагањима

Нарочито о Државним Депозитима. Депозитима јавних институција, предузећа и Владе.

За мене је кључно питање Шта ће Јавне Паре у Приватној Банци.

Приватник увијек хоће да зајебе Државу. Да ли је Држава имала намјеру да зајебе Приватника. У овом случају.

Не вјерујем. А било би легитимно.

3407.

ЛАГУМЏИЈА

ОБНАВЉА

СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈУ.

А ДИОР ПОЧИЊЕ

ДА ТОВИ КРМКЕ.

Од свих јунака, Лагумџији, мом драгом и предрагом Златагану, Злагумџији, Гулагумџији, остало је још само да извара Оног Лазовића који има партијицу која се зове УСД. Као УСБ. Носи се у џепу.

Објавили су да ће њихови главни одбори да донесу одлуке о уједињењу.

То је конкретизација постизборне сарајевске идеје обнове и изградње Социјалдемократије. Након пада Златагана на изборима.

Социјалдемократија је, иначе, традиционална сарајевска идеја. Она се прва настанила у Сарајеву. Тек много касније дошли су Врело Босне, Срби, Валтер, Централни Комитет, у коме је и настала СД 5.0, па Турци и Ешдаун.

Социјалдемократија, тај огртач у којег је Златко Лагумџија, успјешно лажући на свечетири стране, заогрнуо у манипулативни непробојни огртач, никада није била у Сарајеву. Нити у том дијелу Босне и Херцеговине, прецизније Федерације, који отпада на бошњачки живаљ.

Јест СДП имао упориште у тим неким бившим радничким социјалистичким самоуправним срединама.

Али то је више феномен спорог и закашњелог трансформисања колективне свијести и њеног дозираног самозаваравања на тему Скоро ништа се није догодило а и ако јесте, то је била нека грешка.

Лагумџија, као вјешти Калдрмашки Шибицар, искористио је то споро инерционо одустајање од гласања за комунистичку дјецу као властиту, и створио СДП. Сјевернокорејско Друштво Полтрона.

Растјеравши све што се могло растјерати.

Сада, када се добро ПУЧ, Прднуло У Чабар, и кад се далеко чуло, иде нови конгрес, иду нови кандидати за Предсједника Партије. Неко је викнуо Богић. А онај политички хермафродит, вођа ЖГП, Жељине Грађанске Партије, одмах одвикнуо Ако дође он, Богић, све му дајем, цијелу партију, Фронту.

Какво комшијско схватање Социјалдемократије. Као да је Бајрам.

Злагумџија, апсолутно најцрња послијератна политичка фигура у БиХиС, није само апсолутизовао Есдепе. Он је приватизовао и монополизовао сву Социјалдемократију у БиХиС. Уз помоћ својих преварених и излаганих пријатеља, годинама и мандатима настојао је да приволи Есенесде да уђе под његов плашт и заједно с њим буде његов Лијановић. Странци су имали, а кад кажем Странци, то обавезно укључује и Тајне Службе, два циља. Да сарајевизују политичку сцену и да краткорочно манипулативно троше Социјалдемократију и људе. До неке боље прилике.

На крају, када је Додик показао своју широку лијевчанску душу и помогао Златагану, да остане министар, Златаган је пропао.

Ово што се сада догађа у Сарајеву, није пропаст Социјалдемократије. Ње никада није ни било. Није Социјалдемократија лажна мултиетничност. Ово је више смотра тужних полуискрених нарикача над својим загубљеним мјестом на политичкој позорничици.

А Социјалдемократија полахко вехне и у Европу.

Осмозирана слојевитост, са све већим и тежим талогом сиромаштва, и нове конфронтације друштава, производе законите посљедице у политичкој артикулацији. Уз свемирски узлет медијске и јавносне манипулативности.

У Босни и Херцеговини и Српској, да не идем у детаље, нестало је Радничке Класе. Нестало је Радника. То је оквир сваке смртовнице Социјалдемократије али и још неких политичких страначких профила.

Есенесде је имао снажан уплив у широке слојеве становништва, што се овдје, релативно може назвати Социјалдемократијом. Има га још, мада је тренд одавно силазни. У међудобу, припуштани су екстерни моћници, тајкуни и мајкуни, у структуре, у одлучивање, у кандидовање, у администрацију.

Ако буде среће и ако буде могло, предстоји Повратак Људима.

А Лагумџија. Њему предстоји повратак Лазовићу.

СВАКО ГОДИШЊЕ ДОБА 

МОРА ДА СЕ ПРОБА

3405.

КОТОР ВАРОШ,

СНСД,

ФИНАЛЕ

ИМПРОВИЗАЦИЈЕ

Враћам се једне ноћи однекуд, из Организације, ја сам по Организацији толико јездио и организовао походе да је онај Сулејман Пичаствени, Смијешна Мала Маца, бјеше то прије неколико година, преко Теслића и Котор Вароши. Избори су били прошли одавно. Неколико је мјесеци било за њима. Прије Котор Вароши све заставе Есенесдеа и даље стоје на бандерама и свјетиљлкама. И смрзавају се.

Видим да Организација почиње да шкрипи.

Котор Варош је једна од општина гдје је Есенесде, својевремено, освојио локалну власт у великом стилу. А и много је урађено са нивоа Републике.

Онда је Есенесдеов Начелник оставио мандат и отишао у неко велико предузеће. Ауострада дел Република. Јебеш два милиона буџета у општини, у односу на десетине милиона у тој асфалтној бази. Стази.

То се никад не ради.

Само се мртав одлази у току мандата.

Бирачи то схватају као издају.

Након тога данас опозвани начелник ипак је побиједио и потом освојио и нови мандат.

Шта се, у међувремену, догађало са оним мојим ноћним заставама.

Падале су.

2012е Одборничка листа је добила мање него 2008е. Начелник још више је добио мање. Ове године, у односу на 2010у за ПРС скоро триста гласова мањка. ПСБиХ још више мањка него 2010е. Само за Члана П 69 гласова у вишку, у односу на 2010у.

Дакле. Падови.

Код Есдееса раст. Не морам баш о њима детаљно.

У међувремену, Организација Есенесде у Котор Вароши потпуно је замрла. Канцеларија, јављају забринути Есенесдеовци, недјељама закључана. Напуштена имовина. СТЈ.

Послије 2012е, локалних избора, није се ништа учинило а требало је. Али је, зато, распуштена организација у Гацку. Јебали смо маму јаловини на руднику.

Шта, дакле, да се ради.

Иако још није све изгубљено. Опозив не значи да Есенесде нема шансу да побиједи на овим полуизборима за Начелника.

За почетак. Да се схвати да Патријарх, Путин, Вучић, мој друг Куста и такдаљше, немају времена за Организацију у Котор Вароши. А није да не би хтјели.

3404.

ХИТНО

ИЗГЛАСАТИ

ДЕКЛАРАЦИЈУ

ПРОТИВ

КАРАЂОРЂЕВА

Ни двадесет пет година након посљедњег братског загрљаја пред јединствене ратове у БиХ, Сарајевски Политички Круг, муслимански политичари и јавносници, бошњачки региментални политички строј, не може да схвати да свијет није сачињен тако да увијек сви буду против Срба.

Можда не могу да проникну у темељну генетску особину Срба да увијек раде против себе. Па отуда једна немогућност индукује друго сљепило.

Извјесни сарајевски професор Есад Бајтал објашњавао је на некој телевизији, тамошњој јавности, актуелни политички постизборни мозаик.

Па је, између осталог, рекао да политичка релација Човић – Додик подсјећа на Карађорђево.

Карађорђево је симбол споразумијевања Милошевића и Туђмана око овог и оног па и око подјеле Босне и Херцеговине.

Ако је Карађорђево и постојало, мислим, та релација, онда су од ње једино најебали Срби у Хрватској и у Федерацији. Свака сличност се завршава на том јебеном глаголу у прошлом времену.

Не знам гдје усијецају те професуре кад су тако слијепи.

За БиХиС и њено трајање, најважније је схватити и контролисати понашање Сарајевског Политичког Круга. Тог Алијадекларацијског језгра које БиХ схвата као Босну, као један велики Сулејманов Чадор и у којој нема мјеста за друге народе. А ако га мора бити, то ће бити негдје по ободу. У окрајцима.

И ако долазе у Чадор Котлину Сарај, морају да имају ахднаму о кретању у политичким ходницима. Морају да буду слуге. Да се зову Рагужи и Будимири.

Чадору се не прилази, и у Чадору се не креће равноправан.

Такав темељни однос према свему што није Босански Декларацијски Чадор, створило је од Човића политичког мученика који је успио да преживи деведесетке, хаспејце и лијане и схватио да је потребно оформити какав такав политички савез који ће гарантовати Троножац.

Такав БДЧ створио је политичку релацију Човић – Додик.

То је релација преживљавања.

Јасно је да сарадња Срба и Хрвата има сто питања и двјеста утега. Али једном и Срби морају да не раде против себе.

Суштина дјеловања СПК наставља се. Она неће престати док се БиХиС не распадне.

Умјесто Рагужа, Будимира и Лијановића, нађени су наивци из Српске. Рагужа игра Босић. Будимира игра Иванић. А Лијановића игра стари Лијаћ, Чавић.

Зато су и они против Пакта Додик – Човић.

Зато је и њихов главни задатак да Додик и Есенесде не уђу у власт на нивоу заједничких органа.

Као што је онима био задатак да не уђе ХДЗ, Човић и ХНС.

Као што је тај пројект раније обављао Лагумџија, сада га обављају Комшић и Бакир. Гдје је Комшић вођа патроле.

Моја препорука. Кад у Сарају неким срањем замазују такво стање, нека барем сакрију да су професори. Дајте то неком независном штифтунг аналнитичару. Они се продају за сто еура. 

3403.

АХДНАМА.

РЕЦОПИС,

СУЛТАНОВ ЗАПИС

ИЛИ НОТА РАЧУН.

Сулејман Величанствени, који се 1463е звао Мехмед Други Фатих, издао је, на Милодражпољу код Кисељака, након што је организовао Вратокољ у складу са најбољом отоманском праксом и након што је Босна звекетом пала, издао је, дакле, Ахднаму Босанским Фрањевцима. У којој се каже да могу да буду ту и да исповиједају вјеру.

Анднама је Повеља. Политичка потврда.

Тешко је нама из овог времена процијенити прави њен значај и одредити превод.

Али након убиства Краља тадашњег Босанског Краљевства и свакојагог погрома, издавање било каквог папира, на шалтеру отоманског освајачког чадора, може да има само значај осионог понижења.

Не знам колико Папа Фрањо зна о томе. Колико разумије балканске отоманске стабилности и историјску улогу сепета и коња у међувјерским и међунационалним односима, колико схвата значај сабљовјерја у промјени вјера и тако поваздан, али није требао данас, или јуче, да гледа ту Ахднаму коју му је показао Ердоган за вријеме посјете Папе Турској.

Његов протокол то није смио да прихвати.

Прво. Ердоган није насљедник Сулејмана Величанствених нити је Турска данас овлаштени историополагач права на ова подручја или било која друга.

Друго. Ахднама нема значење које јој Турска данас, бошњачки излетектуалци и сарајевске Фра Даиџе придају. Она није никаква Повеља о људским правима, никаква Магна карта либертмуслиманум. Она је милост чадора. Потврда о кретању. Аусвајс. Бон Црвеног Крста за бесплатну порцију живота.

Кад би био жив и кад би о томе питали оног фра Анђела Звиздовића, који је примио Ахднаму, усуђујем се рећи да би рекао управо то. Узео ју је као танку нит наде да ће им глава остати на врату. Шта је могао. Да каже Нећу.

Треће. Ердоган, преко Папе Генералића, Папе Наивца, шаље поруку Брдусинама ет Бриселинама да је БиХ данас, након пет и по вијекова, једнако турски Геосепет. Као и за вријеме Фатиха.

3402.

@ КАИДА.

ТЕРОРИСТИ

ДРУШТВЕНИХ

МРЕЖА.

Извјесни директор средње школе у Словенији, којег су ученици, на Малом Одмору, снимили у Малом Лизу против наставнице, учитељице, професорице, како ли се то код њих зове, и развидеовали то по тим фамозним Друштвеним Мрежама, ухватио се у мрежу и није могао да исплива.

Убио се.

Дабоме да се може расправљати о моралу. Директор. Упосленица. Породица. Јевтин флерт. Скуп морал. Образовна установа.

Све је то сувишно. Такве стварчице, са женском или мушком стварчицом, догађају се свуда. У Шумском газдинству, у Грађевисном Институту или у Комуналном предузећу. Можда је ниво хигијене различит. Али ниво свега осталог апсплутно је исти. Све остало су нијансе.

Разлика те средње школе у односу на друге је што имају више пиксел војске која је спремна за @онанисање туђим животима. Па ће такав снимак прије настати у школи са неколико стотина ученика него негдје гдје има двадесетак инжењера старијих годишњих доба.

Темељно прво питање јесте Да ли је неовлаштено снимање било чега Зајебанција за рају или Убиство без предумишљаја.

Са потпитањем Како отклонити неравноправност обичних људи пред Изнуђеним Самоубиством. И заштити их.

3401.

КРАТКЕ ПРИЧЕ ИЗ НЕЖИВОТА

МЕТАК ЗА ОКО

Прва Ноћ прошла брез ње Брез најдуже Није било сна Само отворене очи пуне црнила и сјећања на подове на легове на страхове Ничег се није бојао осим да ће га оставити рањеног на њиви да га заробе турци А оружја нема Ни задњег метка за око Боље је пуцати себи у око него у сљепоочницу Сигурније је Бјежећи из сна бунила и стварности сјећао се увреда Пуцаш један метак дневно и водиш се у рату а ми скапавамо у траншејима и босовима свака четири сата Ти снајперист Курац Палац Оћеш да идеш са мном да видиш шта је један метак дневно Оћу Идем

Кад смо прошли минска поља седамнаест пута је скидао гаће и литао Био је блијед ко ријечки предратни папир за цигарете

Сад чекамо да се појави онај који пуца на Цигу који вози храну за нас Па да га убијеш Ево га Погледај кроз двоглед па кроз оптички нишан Најмирнији је кад гледа кроз двоглед Гађај га подврат Гледа кроз оптику Гледам га Ублиједио Мртав Ко смрзнута бијела глина Ноге му ко вибратор за бетон Кољена испадају из лежишта Пуцај пизда ти матерна Спустио је кундак на земљу и сјео Пола часа Час Шта велиш Не могу Како То је лако Један метак дневно Пуцаш му у џеп од јакне Лијеви Мрак ми је пред очима Мрак је у земљи и на земљи Мрак на небу Кад смо се вратили кажем Реци људима како је било Нема већег чојека који је кроз мине водио мањег чојека Оћемо опет пуцати на турчина Нећемо Нећу ја Јебо те Један Метак Нисам требо срат Ноћ још траје

И данас Првог дана брез Најдуже Ноћи Брез метка за око Брез одласка Остављен на њиви Издан Преварен Има излаза Заклаће се драчовим трном Велик је ко велики прст Док росе падају на године и зоре