четвртак, 04. децембар 2014.

3415.
АЛКАИДА
СУЉАГИЋ
И ГАНДИ ИВАНИЋ

Толико очаравајућа Власт на Државном Нивоу, која се изабрда ваља, СДАДФСЗП са инсталисаном мамилицом за ХДЗ а Берлинским Зидом за Есенесде, још је хаотичнија, аморфнија и неконзистентнија него сама Босна и Херцговина и тај такозвани Државни Ниво.
Што је тешко постићи.
Цијели концепт, који је смишљен оног тренутка кад се Босном разлила јека Валтеровог у чабар прдека, има само два циља.
Један. Увлачење Хадезеа у раље сарајске машинерије фолирантских и фарсичних еуропских интеграција Државе које вуку и Браћа Хрвати, како би их се превеслало жедне преко Старог Столног Моста и како би им се дале дуде варалице умјесто Изборне Јединице, Хрватске Телевизије и институционализоване федералне равноправности. Процјена је већ тада била јасна. Рагуж не може изборити валидан изборни старт за власт.
Други. Одстрањивање, по сваку цијену, Додика и Есенесдеа. Тај циљ је двоструко вриједан. Сада нарочито. Иако су Есенесде и Додик прошли боље него што се очекивало, морају се затворити сви узводни токови, уз Босну, према Сарајеву. На тај начин се раздвајају Срби и Хрвати као прагматични политички партнери. И слаби се и једне и друге. А слаби се и позиција Републике Српске уопште. Слабљење Срба, Српске и Хрвата, може да значи само јачање Босне и Бошњака.
То што ће у Власти Државног Нивоа бити СазаП, та Пробосанска Фиранга, везена Змијским Везом, а заштићена Унитареском, то неће ојачати позицију Републике Српске. Ослабиће је. Јер Промјене подразумијевају друкчији однос према Српској али и према БиХ, од оног каквог су досад имали Есенесде и коалиционари у Сарајеву.
Да ли су у Сазапу свега овог били свјесни, и када су правили аранжмане, и када су им обећаване куле и градови, и сада, када нису успјели да сруше Режим.
Нисам сигуран. Дисконцептуалност је њихова традиционална особина. Есдеес једноставно нема колективних умњака да предвиди трендове и прилагођава их. Да су то умјели, владали би сто година.
А њихови припрдци немају ни намјеру да се баве дугорочнијим стварима од њихове гузице.
Та аморфност Државне Власти, у скици, видљива је данас, у једном дану.
Младен Иванић, ЧланП, говори о томе како блокаде које би долазиле из Републике Српске не би биле добре. Јер су и СНСД и СЗП за очување позиције Републике Српске. Како досад не примијетих, СТЈ.
Говори о томе како је већ било времена да је у Српској владао Есдеес а на нивоу Зајоргана СНСД па није било проблема.
Државни Коалиционар, с друге стране ријеке, Емир Суљагић, Алкаиданац, шаље отворене пријетње Додику. Нека проба да блокира нешто на нивоу БиХ.
Не знам за друге. Ја то преводим као отворену пријетњу силом и рушилаштвом. Уз помоћ Државне Власти. Јер Суљагић најављује проширење надлежности Сипе и на Републику Српску.
Колико видим. Није више довољно хапсити само Србе само за Ратне Злочине. Потребно их је хапсити и за Злочине Мира.
Како ће функционисати тај конгломераторијум са тако опречним јањичарско гандијевским половима, непознато је. Нема у литератури а ни у практици.
Али нико не помиње суштину могућих блокада из Републике Српске. Оне се односе на недејтонске, неуставне и противсрпске законе и рјешења.

Ако због таквих блокада неки Курац Немир мисли употребљавати силу, онда ће се морати суочити са силом Самосталности. Са силом проглашења неважећим одлука Заједничких Органа на територији Републике Српске.