понедељак, 01. децембар 2014.

3408.
ДОБАР ДАНКА
И БОБАР БАНКА

Добро. О покојнику само принудно.
Али. Тешко ће се до првог реда наслова ако се толеришу овакви случајеви као што је Бобар Банка.
Бобар Банка је требала бити затворена и раније. Цијела Бобар група је показна вјежба приваатизације која није успјела. То је једна од стотина хиљада тужних прича о томе како сваки појединац мисли да је паметнији и успјешнији до Комунизма. Од друштвеног власништва. Од државне имовине. Од Самоуправљања. То је једна од стотина хиљада прича о томе како Ратне Наплавине преузимају обалу.
Покојник је био један од егземплара Екстерне Моћи у политичким странкама и политичком животу.
Многи неодговорни важносници, због својих комплекса мање вриједности, због калкулантске политиканције, због такозване подршке јавности, због утицаја на вође мишљења, а без икакве валидне евалуације, од појединаца начине монструма Екстерне Моћи. По принципу узлазне орканске спирале, такви појединци, онда, у котловницу тог процеса ложе и више него што је потребно.
Екстерна Моћ се претвара у Моћ Екстерника. И шири се по принципу спојених посуда. Тамо, неко, негдје, додаје свој прилог да не би дошло до Погрешног Схватања. Да не би био какав минус, мрља, замјерка.
Хасо, којег је ударила Парњача на маневарском колосијеку у Какњу, у години када је пензионисан Алија Сиротановић, дао је одговор на све овакве и сличне случајеве девијација. Када се опоравио, сав поломљен и искасапљен, али социјалистички скрпљен, сједио је уз шпорет фијакер, са квргавим грабовим штапом. Фата, јадница, ставила чај да се кува. Модернизација. Чајник има пиштаљку која јавља да је вода проврела. А Хасо, кад је чајник пропиштао кано гуја љута, штапом, разбио и чајник и фијакер и сирова дрва која су чекала да се ложе. Шта уради, Хасо, болан. Животињу треба утући док је мала.
Када се дође до принудне управе банке, чајник се већ истопио, коло пукло а шпорет прогорио.
Знам да Саво Шеваљевић озбиљно ради свој посао. Имао је искуство са Ђоко Банком у Бањалуци, прије много година.
Али. Пресудно је одмах објавити све податке. О броју штедних улога, по износима. По општинама, ако већ не смију да се објаве имена. О депозитима свих величина. О потраживањима. О улагањима
Нарочито о Државним Депозитима. Депозитима јавних институција, предузећа и Владе.
За мене је кључно питање Шта ће Јавне Паре у Приватној Банци.
Приватник увијек хоће да зајебе Државу. Да ли је Држава имала намјеру да зајебе Приватника. У овом случају.

Не вјерујем. А било би легитимно.