уторак, 2. децембар 2014.

МОЖДА БИХ
МОГАО
ДА СЕ
СЛОЖИМ
СА ДОДИКОМ

Ако се он сложи са мном.
А колико видим, приближава се.
Прије неког доба написао сам да је најбоље пустити Пробосића и Сазап цијели, нарочито несуђену Премијерку Босића, да оде у загрљај Комшића и Изетбеговића. И не петљати се у власт на НЗО. Ниову Заједничких Органа.
И данас мислим тако.
А Човићу не замјерати да такође оде с њима. Уз претходне гаранције да ће се испунити захтјеви које тражи Хадезе. Односно Хрвати. Изборна јединица, чврста, јасна и законски одређена. Хрватска Телевизија. Враћање овласти жупанијама које су нелегално и недејтонски отишле на ниво Федерације. То говорим као нехрват. Човић и Хрвати знају боље.
А ми, Есенесде имамо, онда, пред собом четири године да Републици Српској објаснимо да се ради о Издаји и Издајницима. У лику Есдееса прије свега. Кад нисмо то умјели да урадимо у кампањи.
Веома је важно објаснити да је Есдеес постао издајник под вођством Пробосанског Пробосића. Онда се отварају њихове унутрашње могућности да здраве националне снаге странку трансформишу у странку и да формулишу политички програм на корист и алтернативу Републике Српске.
А не да се Есдеесу даје понижавајућа улога кочничара у задњем вагону БиХ. Да откочи евроатлантске интеграције.
За Иванића и Чавића нема потребе било шта доказивати јавности. Троска.
Уз темељну реорганизацију Есенесдеа и програм Повратка Људима, што се на неким пунктовима може постићи и до локалних избора, Политичка Сцена Републике Српске би могла потпуно да оздрави и да се очисти од тумороидних канцерогених колаборационала.
Тада би се, за Недајбоже, отворила и могућност Велике Коалиције. Јер ВК могу да творе само здраве националне стране.
Овако, са Есдеесом окренутим Сарајеву, ни моја баба Милевка, да устане, не би коалирала.