понедељак, 01. децембар 2014.

3407.
ЛАГУМЏИЈА
ОБНАВЉА
СОЦИЈАЛДЕМОКРАТИЈУ.
А ДИОР ПОЧИЊЕ
ДА ТОВИ КРМКЕ.

Од свих јунака, Лагумџији, мом драгом и предрагом Златагану, Злагумџији, Гулагумџији, остало је још само да извара Оног Лазовића који има партијицу која се зове УСД. Као УСБ. Носи се у џепу.
Објавили су да ће њихови главни одбори да донесу одлуке о уједињењу.
То је конкретизација постизборне сарајевске идеје обнове и изградње Социјалдемократије. Након пада Златагана на изборима.
Социјалдемократија је, иначе, традиционална сарајевска идеја. Она се прва настанила у Сарајеву. Тек много касније дошли су Врело Босне, Срби, Валтер, Централни Комитет, у коме је и настала СД 5.0, па Турци и Ешдаун.
Социјалдемократија, тај огртач у којег је Златко Лагумџија, успјешно лажући на свечетири стране, заогрнуо у манипулативни непробојни огртач, никада није била у Сарајеву. Нити у том дијелу Босне и Херцеговине, прецизније Федерације, који отпада на бошњачки живаљ.
Јест СДП имао упориште у тим неким бившим радничким социјалистичким самоуправним срединама.
Али то је више феномен спорог и закашњелог трансформисања колективне свијести и њеног дозираног самозаваравања на тему Скоро ништа се није догодило а и ако јесте, то је била нека грешка.
Лагумџија, као вјешти Калдрмашки Шибицар, искористио је то споро инерционо одустајање од гласања за комунистичку дјецу као властиту, и створио СДП. Сјевернокорејско Друштво Полтрона.
Растјеравши све што се могло растјерати.
Сада, када се добро ПУЧ, Прднуло У Чабар, и кад се далеко чуло, иде нови конгрес, иду нови кандидати за Предсједника Партије. Неко је викнуо Богић. А онај политички хермафродит, вођа ЖГП, Жељине Грађанске Партије, одмах одвикнуо Ако дође он, Богић, све му дајем, цијелу партију, Фронту.
Какво комшијско схватање Социјалдемократије. Као да је Бајрам.
Злагумџија, апсолутно најцрња послијератна политичка фигура у БиХиС, није само апсолутизовао Есдепе. Он је приватизовао и монополизовао сву Социјалдемократију у БиХиС. Уз помоћ својих преварених и излаганих пријатеља, годинама и мандатима настојао је да приволи Есенесде да уђе под његов плашт и заједно с њим буде његов Лијановић. Странци су имали, а кад кажем Странци, то обавезно укључује и Тајне Службе, два циља. Да сарајевизују политичку сцену и да краткорочно манипулативно троше Социјалдемократију и људе. До неке боље прилике.
На крају, када је Додик показао своју широку лијевчанску душу и помогао Златагану, да остане министар, Златаган је пропао.
Ово што се сада догађа у Сарајеву, није пропаст Социјалдемократије. Ње никада није ни било. Није Социјалдемократија лажна мултиетничност. Ово је више смотра тужних полуискрених нарикача над својим загубљеним мјестом на политичкој позорничици.
А Социјалдемократија полахко вехне и у Европу.
Осмозирана слојевитост, са све већим и тежим талогом сиромаштва, и нове конфронтације друштава, производе законите посљедице у политичкој артикулацији. Уз свемирски узлет медијске и јавносне манипулативности.
У Босни и Херцеговини и Српској, да не идем у детаље, нестало је Радничке Класе. Нестало је Радника. То је оквир сваке смртовнице Социјалдемократије али и још неких политичких страначких профила.
Есенесде је имао снажан уплив у широке слојеве становништва, што се овдје, релативно може назвати Социјалдемократијом. Има га још, мада је тренд одавно силазни. У међудобу, припуштани су екстерни моћници, тајкуни и мајкуни, у структуре, у одлучивање, у кандидовање, у администрацију.
Ако буде среће и ако буде могло, предстоји Повратак Људима.
А Лагумџија. Њему предстоји повратак Лазовићу.