3401.

КРАТКЕ ПРИЧЕ ИЗ НЕЖИВОТА

МЕТАК ЗА ОКО

Прва Ноћ прошла брез ње Брез најдуже Није било сна Само отворене очи пуне црнила и сјећања на подове на легове на страхове Ничег се није бојао осим да ће га оставити рањеног на њиви да га заробе турци А оружја нема Ни задњег метка за око Боље је пуцати себи у око него у сљепоочницу Сигурније је Бјежећи из сна бунила и стварности сјећао се увреда Пуцаш један метак дневно и водиш се у рату а ми скапавамо у траншејима и босовима свака четири сата Ти снајперист Курац Палац Оћеш да идеш са мном да видиш шта је један метак дневно Оћу Идем

Кад смо прошли минска поља седамнаест пута је скидао гаће и литао Био је блијед ко ријечки предратни папир за цигарете

Сад чекамо да се појави онај који пуца на Цигу који вози храну за нас Па да га убијеш Ево га Погледај кроз двоглед па кроз оптички нишан Најмирнији је кад гледа кроз двоглед Гађај га подврат Гледа кроз оптику Гледам га Ублиједио Мртав Ко смрзнута бијела глина Ноге му ко вибратор за бетон Кољена испадају из лежишта Пуцај пизда ти матерна Спустио је кундак на земљу и сјео Пола часа Час Шта велиш Не могу Како То је лако Један метак дневно Пуцаш му у џеп од јакне Лијеви Мрак ми је пред очима Мрак је у земљи и на земљи Мрак на небу Кад смо се вратили кажем Реци људима како је било Нема већег чојека који је кроз мине водио мањег чојека Оћемо опет пуцати на турчина Нећемо Нећу ја Јебо те Један Метак Нисам требо срат Ноћ још траје

И данас Првог дана брез Најдуже Ноћи Брез метка за око Брез одласка Остављен на њиви Издан Преварен Има излаза Заклаће се драчовим трном Велик је ко велики прст Док росе падају на године и зоре