понедељак, 24. новембар 2014.

3388.
ОПЕТ СЕ ДАНАС
ЋИЛИМАРИЛО
У САРАЈЕВУ

Мостови шумом а Миљацка друмом.
У Предсједништву БиХ уприличен свечани пријем поводом сутрашњег датума, када је далеке 43е у Варцар Вакуфу организовано засиједање Завнобих, као увертира пред јајачко Антифашистичко Вијеће Народног Ослобођења Југославије. Која се послије угушила у тим народима и народностима.
Предсједништво је било застрто са неколико врста и величина ћилима, што је неоспоран знак везе са јајачким и мркоњићким ћилимима 43е и бриселском еуропском перспективом БиХ. Ћилим а бриселски.
Ко се имало разумије у историју КПЈ, револуцију и антифашизам Комунистичке Партије, зна да је Друг Тито био мајстор шестоугаоне симетрије. Послије осмоугаоне. Ако је један имао цементару, онда су морали имати и остали. Ако је један имао Партизане, морали су да их имају и остали. Макар их измишљали. Ако је један имао народне непријатеље, морали су и остали. Ако се неком од народа догодио национализам, морао се догодити и свима.
Тако се у Мркоњић Граду догодио Завнобих.
Нема смисла да се, ту у близини, у Јајцу, одржи Авној а да његове претходнице нема у БиХ.
Тако је и био Завнох у Хрватској. И другдје
Завнобих нема никаквог другог смисла. Никаквог ту антифашизма није било осим српског. Част не тако малим изузецима, Карабеговићима, Мажарима и покој им души револуционарној.
Стога данашње обиљежавање тог датума, датума из земље коју је то Сарајево свесрдно рушило, обиљежавање у оквиру земље која је утјерана у границе у Дејтону, тамо у пизди мамтерној, гдје се умјесто преко Неретве, ишло преко Бурбона, нема никаквог симболичног, историјског и стварног упоришта ни континуума.
То неће моћи ријешити никакав закон о заједничким празницима, којег помиње Иванић, као оправдање због данашњег изостанка.
То не може закрпити ни Изтебеговићево позивање на равноправност и друге отрцане фатаморгане за Босну и Херцеговину у посљедњих двадесетпет година.