3403.

АХДНАМА.

РЕЦОПИС,

СУЛТАНОВ ЗАПИС

ИЛИ НОТА РАЧУН.

Сулејман Величанствени, који се 1463е звао Мехмед Други Фатих, издао је, на Милодражпољу код Кисељака, након што је организовао Вратокољ у складу са најбољом отоманском праксом и након што је Босна звекетом пала, издао је, дакле, Ахднаму Босанским Фрањевцима. У којој се каже да могу да буду ту и да исповиједају вјеру.

Анднама је Повеља. Политичка потврда.

Тешко је нама из овог времена процијенити прави њен значај и одредити превод.

Али након убиства Краља тадашњег Босанског Краљевства и свакојагог погрома, издавање било каквог папира, на шалтеру отоманског освајачког чадора, може да има само значај осионог понижења.

Не знам колико Папа Фрањо зна о томе. Колико разумије балканске отоманске стабилности и историјску улогу сепета и коња у међувјерским и међунационалним односима, колико схвата значај сабљовјерја у промјени вјера и тако поваздан, али није требао данас, или јуче, да гледа ту Ахднаму коју му је показао Ердоган за вријеме посјете Папе Турској.

Његов протокол то није смио да прихвати.

Прво. Ердоган није насљедник Сулејмана Величанствених нити је Турска данас овлаштени историополагач права на ова подручја или било која друга.

Друго. Ахднама нема значење које јој Турска данас, бошњачки излетектуалци и сарајевске Фра Даиџе придају. Она није никаква Повеља о људским правима, никаква Магна карта либертмуслиманум. Она је милост чадора. Потврда о кретању. Аусвајс. Бон Црвеног Крста за бесплатну порцију живота.

Кад би био жив и кад би о томе питали оног фра Анђела Звиздовића, који је примио Ахднаму, усуђујем се рећи да би рекао управо то. Узео ју је као танку нит наде да ће им глава остати на врату. Шта је могао. Да каже Нећу.

Треће. Ердоган, преко Папе Генералића, Папе Наивца, шаље поруку Брдусинама ет Бриселинама да је БиХ данас, након пет и по вијекова, једнако турски Геосепет. Као и за вријеме Фатиха.