3392.
НЕКОНСУЛТОВАНИ
У
ПОРАЗУ
Јавно демонстрирано
неодазивање БИЧ Бојса на консултације за састав Владе Републике Српске није
кажњива радња али јесте мјерљив политички чин.
САЗАП
Коалиција се тако још једном промовисала у примивитиваријум, недомисленост и
аутистеријум, толико недопустиве и сувишне утваре и дијагнозе на политичкој
сцени.
Опозиција је
то увијек и била.`
Читаву претходну
деценију.
Омогућивши Властима,
које су прозвали Режим, како би, подсвјесно, бирачима сугерисали своју инфериорност,
да мирније владају него што је то уобичајено у вишестраначком систему. И да чине
многе грешке које су остајале некажњене у довољној мјери да се јавност
преокрене у промјене.
Моја ГФГ је то
обликовала овако. Нећемо гласати за Додика али још увијек, и након пете туре,
не можемо да смислимо зашто би гласали за Босића. Босић ода бос. За њим нема
трагова.
Јасно је да
након десет година свака Власт досади бирачима и народу. Да би то народ знао,
не требаш формирати бомбастичне Савезе За Промјене и извикивати Милион Незадовољних.
Много је битније и продуктивније одаслати одговор на питање Зашто да гласам за
вас.
И у том
зечијем уву крије се грм.
Опозиција,
мада је то епохалан и величанствен појам, под који се утрпао сав шљам и
политичке сцене и политичког вашаришта, никад није знала, а сада је то и
показала, шта хоће, шта треба да уради и шта треба да каже.
Њима је
Збигњев рекао да је довољно да све криминализују и да ће то бити довољно да
бирачи глогињаре својим а не опозиционим. Рекао им је, Сазапу, да не раде
ништа.
Што су они
једва и дочекали.
Ни једна
странка није обавезна да дође на консултације код предсједника Републике. То је
добар политички обичај. Да се честита, покаже хладноћа или политичка присност,
да се бирачима предочи схватање важности њиховог гласа.
У овом
случају, за Опозицију, била је то и прилика да се изрази неслагање са
концепцијом Власти која је на видику. Да се пред јавношћу, на гостујућем
терену, Предсједнику, уклиже са двије ноге а да судија не може да да ни жути ни
црвени. Да се упути темељна политичка критика и која има мјеста и која нема.
Али. Опозиција
је изостала. Успут су слали нека саоштења и отворена писма. Као уцвиљене снаше.
Јер су сами
себе, претходно, у кампањи и у дану конституисања Народне Скупштине довели до
сувишне ситуације. Постали су сувишни. И политичкој јавности и Предсједнику
Републике.
Њихов комплекс
мање вриједности, утркивање за иживљавањем, бесловесно надрјечивање и бесмислено
понављање синтагми блогераја и порталделиријума, дискусионост као да је судњи
дан, као да су четири деценије били нијеми па тад проговорили, довео их је у
стање телепортације са напонском грешком.
Отишли су из
опозиције а нису нигдје стигли.
Зато се и нису
могли појавити на консултацијама.
То није добро
за политичку сцену.
Али јесте
добро за бираче. Да виде с ким имају посла. И да су своје гласове могли боље
распоредити. Не мислим при томе на супротстављене стране.
И добро је за
Власт. Сада, за нијансу више него што је то нормално, може да ради шта хоће.
Још ако буде
знала одиграти тако да не буде у власти на нивоу заједничких органа, а да то
изгледа као узурпација БИЧ Коалиције и БОС Колаборација, бирачи ће добити и
треће око за дубинско скенирање овдашњег политичког дрипцераја.
Овдашњег, јер
Иванића не убрајам у овдашње. То је Сарајевска Раја.
