3398.
МИЛАНОВИЋ,
ЛИДЕР ИЗ
РЕТОРТИ
ЗА
НАЦИОНАЛНО
САМОУНИШТЕЊЕ
Предсједник Владе
Хрватске, Зоран Милановић, поручио је да не иде у Београд на регионални
састанак предсједника влада са Кинезима.
Милановић је
то правдао Шешељевим испадима о Хрватској, који су уоквирени у прохрватску
резолуцију ЕП против Србије. Било би смијешно да у овој ситуацији идем у
Београд. Рекао је тако нешто.
Ако некад
будем пожелио да будем предсједник владе, прво ћу пожељети да будем Зоран
Милановић. Предсједник а ништа.
Дванаест квартала
Бидипи у Хрватској пада, као сисе у Северине. Која се некидан сликала, и
обзнанила да спава гола, па се видјело, баш као и Хрватска, још да прода те
цесте и да остане потуно гола чланица Нато и ЕУ.
Бидипи пада а
Милановић у миру и срећи предсједава владом.
Милановић има
двије неопходне особине за еуроатлантске интеграције.
И он је Свиленгаћа.
Као и Јосиповић. Као и Колинда Кандидаткиња.
И он је ултра
неактиван елемент. Са временом распада од неколико хиљада година.
Али синхронизован
са околном еуропском ситуацијом, у мјери да је постао Резолуциопат.
Понаша се у
складу са сваком резолуцијом.
Ну. Ствар је
озбиљнија по Србију. А и по Босну и Херцеговину и Српску.
Хрватска, и
њихови кордони Свиленгаћа, одњегованих и повијених пеленама у коридорима Нато
пакта, и Милановић је био тамо а сада и Кандидаткиња долази из администрације Нато
пакта, мислим да ће, ако побиједи, узети неплаћено, образац су лидера будућих
чланица еуроатлантских интеграција.
Од њих се не
очекује да нешто раде. Од њих се не очекује чак ни да лажу нити нешто
обећавају. Живјећемо боље 2014е.
Друга ствар. Овакав
однос према Србији, синхронизован између ЕП и Загреба, најава је односа према
Србији и Београду, када, и ако икада, Србија уђе у ЕУ.
Прохрватска оријентација
ЕУ задржаће се као крајња категорија.
Мисли ли
Србија да ће уласком у ЕУ, између ње и Хрватске доћи до географског и физичког
раздвајања. Дабоме да неће. Она ће остати ту. Да буде дежурни западни бич према
Србији.
Пошто су то
реалне перспективе, Србија би требала да размотри неподношљиву количину
понижења која стиже са Југа, Запада и са Босфора. И да почне да конципира
политику самосталнијег развоја своје економије и геополитичке позиције. То,
дабоме, укључује Русију и Кину.
Јер и у овом
претприступном пониженију, Србија нема ништа од економске помоћи, осим што је
премрежена хрватским и њемачким интересима и аквизицијама. Нити се уважава њена
геполитичка кота на Балкану.
