четвртак, 27. новембар 2014.

3394.
ТРОУГАО
ДОДИК
ШЕШЕЉ
ВУЧИЋ

Мада може и Трокут јер значајно се тиче Хрвата и Хрватске.
Политичко једноумље опасно је и незаустављиво као и гола гузица у боб стази. Олађена муданца слаба су кочница. А ручица шлајфа слеђена и сићушна.
Неко мора да отвори врата и вукове да пусти у шуме.
Иначе и вукови почну да блеје. Што никако није добро за национални лепезоидни имиџ.
Како се у Србију вратио Шешељ, вратили га, а како је у Српској побиједио Додик, нису га суновратили, Вучић се нашао у Националном Троуглу у коме се не може бито центар нити четврти угао.
Уз то је, након белозагребградске шешељфобије, и Дачић одбрусио Хрватској. Оно о десет ћириличних табли, као о десет нацртаних оваца, које Држава Хрватска не може да сачува.
А Додик не повлачи трупе пред Бакиром и Централизацијом. Без обзира што Српски Савез За Промјене отворено колаборира са Сарајевским Политичким Кругом.
У тој ситуацији константног понижавања Србије, Вучић је, напросто, приморан да се оријентише национално.
Данас је очитао лекцију Еуропљанима у Стразбуру и Еуропљанима у Аграму. А знајући његово крволочно радикалско реченичје, није му то било нарочито тешко.
Цијели низ догађаја претворио се у неподношљиво понижење Србије. Од оних дронова, четвероелипсних и двоножно рамских, па до убиства српског младића у Турској, уз реалну опасност да се србијанска сцена радикализује, подешњачи и национално оријентише, укупно узевши, изнад рејтинга Дачићевих социјалиста, приморао је Вучића да дигне количину децибела.
Али и да настави коегзистенцију са Додиком.
Коликогод то Сране Службе и Домаће Сужбе дизале на узбуне и панике. Као што је то урађено преко Муда Лабудовог. Које није, а и његови, схватило да је чак и e-Look Ovich, престао да о Додику и Шумској пише у ртиму и темпу Карла Орфа. Већ у темпу Тијо Тијано.
Рано је рећи да ли се Србија мијења и настоји боље да се оријентише Међу Вихорове.
Пошто имам искуство са Интер Џелатима, а имају га и други, само се праве, или јесу, пичке, и будале, знам да су, Странци Усранци, у стању ићи не до краја него преко сваког краја. У стању су да ти затру семенку у детино детенце, бре.
Ако им се неко не супротстави, свакој Нацији пријети помор. А Српску Нацију чекају вијековима.
Шешељ нема потенцијала нити кинетичке енергије да учини драстичну прерасподјелу политичког мозаика међу Србљем. Али има толико потребно својство алармне жареће свјетиљке. И лични примјер.
Ако је могао он, сам, да се супротстави Белом Свету, и победи. Може то и Србија. У пола тог времена. При томе не мора да победи. Довољно је да их примора на коректан партнерски однос.
Ну. Још Шешеља и лудих еуропских парламената чекају Вучића.

Па тек након неког времена могуће је закључивање.