субота, 1. новембар 2014.

3326.
ТРИКОВИ
ТРИЛАТЕРАЛЕ,
КОЛУМНИШЕВИ
И ВЈЕЧНА ЖЕЉА БАЛКАНА
ДА БУДЕ ПОКОРЕН
И У РАТУ И У МИРУ

Лијепо звучи, да би било стварно и суштински, данашња прича Јоце Ројтерса, Јована Ковачића, српског трилатерарца, о томе да овдје има превише историје а премало разумијевања.
Јер је, у истом уводном излагању, данас у Београду, у Кавани Три Стрелице, сам себе демантовао. Рекао је да је током историје, на Београд јуришало 250 армија које су га 40 пута сравњивале са земљом и водом.
Страшно. То су ти геноцидни Срби. Агресори. Мајку Им Јебем. То је црно зло европско. О коме пише, некидан, у Политикиним мишљењима неполитикиних интелектуалаца, неки момак на начин да су Срби нека преднационална булумента, секта, настали на некој вјери и окупљени око ње, као и Руси, а нису настали као све друге европске нације. Које их одмах, већ цели век, препознају као страно тело, јер смрде и зато их шиканирају. Ко Српчад Шиптарчиће, на Вождовцу, пре четрдесет година.
Исто погрешно.
Јер погрешна је земља на којој се Срби налазе. И да овдје живе Ескими, били би пуни историје а празни Јоциног разумевања.
ББ, Београд и Балкан, много су пожељнији свакој мраки,  и слађи, него ББ, Брижит Бардо, у својим најбољима данима, сисама и ногама.
Једна од војски која се сручила на Београд јесте и та Трилатерала.
То је исто Окупација.
Свако вјетроказно мјесто на свијету има само два излаза. Или да га покоре војскама и крвљу. Или да га покоре интеграцијама и лажима.
Ја, као усрани српски ратник аматерских размјера, због тога нису хтјели да ме приме ни у Сирију, ни у Украјину, а тек у Либији нисам имао никакве шансе, који се понекад сјети Рата по добром, знао сам одакле долазе по моју главу, дабоме да нисам за рат. Јер тих армија и војски има много више од 250. А историја још није ни почела.
Проблем је што нисам ни за интеграцијску окупацију.
А то је проблем и Срба уопште. Тешко се покоравају и још теже вагонирају.
Мада изгледа да их не занима. Шуте, пате, раде, покушавају да иду напријед, више се обзиру, не иде ли какав јасеновац за њима, него што гледају испред, сиротују, гласају, понекад направе срање у октобру.
Занима их итекако. Само, могу да трпе.
Међутоа, дође вријеме када та трпња ескплодира, када колективна душа не може да спали све што се роји у њој и око ње.
Па, онда, свијет каже Срби Луди.
На београдској Трилатерали се помињу Холбрук, Косово, Берлински Зид. Довољно и за будале. Нико не помиње херојску борбу против фашизма. Док су друге пријестолнице Европе шутиле или имале јеврејска гета у својим њедрима, док су своје најљепше жене изводили у биртије да их предају њемачким освајачима као трофејне курве, у београду је био протест. Да ли српски, или енглески, али у Београду је био.
Умјесто Златне Кашике, обећане послије Ослобођења, данас се у Београду, како је рекао Александар Вучић, обећава Боља Будућност која је На Дохват Руке. Целекс Тоалетни Папир.
Тиме постаје сувишан апел овдашњег Мишколумниста Колопање, са нојевским повиком За Будућност Србије нек се помоћ за Вучића, и молитве, конвојима вије, вије.
Ако то није најава таблоидизације Српског Европског Пута. И у Српској.
Кавана Три Стрелице у Београду отворена је због Русије.
Не би они дошли међу Смрдљиве Србе ни због њих, ни због Косова, ни због Вучића.
Ја бих предложио да остану једно месец у Београду. Да их таблоидна јавност и политика потпуно слуде. Да виде како је Путин Вучићу заврнуо плин.
Да покушају да одгонетну ко је лансирао ту причу, Брежњев или Збигњев. А прешутио да је плин заврнути и другима. Само се Вучићу одузима Боља Плинска Будућност.
А за Србију би најбоље било да одгонетне колико јој чистих гаћа треба на путу европских интеграција. Колико су интеграције Окупација у затирућем смислу речи. Јер, након свих тих војничких окупација, Срби су некако преживели. Савремене мирнодопске интеграције имају искључив циљ уништења НДД Сфере, након којег, гле доброте, хуманости и будућности, неће остати Спрежена Земља. Остаће Стерилна Земља. Територија.