3309.
СТАРИ
ЛОРДОВИ,
КРАТКЕ
СУКЊЕ,
АЛКОХОЛ
И
ВЕЛИКА МОЋ
У БОСНИ
Један од
Старих Лордова, пошто млађи свијет не прди по домовима, Препредени Педи,
Ешдаун, одржао је неко предавање у британском Дому лордова.
О БиХ је
зборио Педи. О најезди Русије. О Сецесији Српске. О великом инетрнаципоналном
чабру у који су они одавно прднули а толике паре дали. И толику моћ имају, они
у БиХ.
Двјеста километара
даље, на сјевер, одиграла се посве друга лордовска прича. Стари Лорд је окупио
унуке и праунуке у Салону Три Камина. Док је пуцкетала цедровина, Прастари Лорд
је причао о својим давним лововима по Африци. У Кенији су на мене скочила три
лава истовремено. Водич из локалног племена одмах пао у несвијест па га прегазио
слон који је туда случајно пролазио. Још док је један лав летио кроз ваздух, ја
сам опалио из пушке и погодио га у срце. Другог лава сам ухватио, исто у лету,
за врат и удавио га. Трећи лав ме ударио у прса и оборио на земљу а онда је
главни лав дошао с потиљка и затиљка, отворио своје огромне раље и цијелу моју
главу загризао. Као рафаело. Унуци и праунуци су сви редом позијевали као да су
баш они тај велики Главни Лав. Једно од њих је прво дошло себи. И шта би. Ја се
усрао. Тада. Повикаше сви у глас. Сада. Снуждено рече Лорд.
Смрад се ширио
Салоном Три Камина а цедровина се осјећала неважном.
Не знам да ли
је у Британском Дому Лордова нешто смрдило док је причао Педи.
Али знам да у
БиХ још смрди. А колико има како је отишао.
Ешдаун је
причао о томе како се муслимани, њихова највећа популација у Европи, осјећа
запостављено и како нису за агресивизацију вјере, њихове цуре носе кратке сукње
а и алкохол се точи. Мада је водич из локалног племена у Хагу, сада се ради по
његовом рецепту. Одлази нам Српска.
Још не мирише
на рат али не могу ништа знат. Каже Педи Лорд.
Педи Ешдаун је
узалуд срао унучићима у Дому Лордова.
Ставри са БиХ
су јасне.
Социјалистичку
Федеративну је требало раздробити јер се само тако могао запосјести тај
простор. Тајминг је био добар. Русија тада није била у кондицији. Добар дио циља
је остварен. Још се мало Београд љуљушка на води.
И, да, Босна и
Херцеговина није постала Босна, није унитаризована како је требало. А требало
је јер се преко унитаризоване државе лакше влада Територијом а и Србима који кроз
цијелу историју, иначе, чачкају Фердинанда.
Муслимани су
се, тада, нашли позвани да учествују у туђим играма. Није им први пут. Као што
су Срби луди за праведним ратовима, муслимани су опсједнути колаборационизмом.
Проблем учешћа
у Туђим Играма јесте у томе што увијек неко лопту баци далеко од игралишта и
онда сви оду даље а забораве мале локалне играче.
Шта ћемо сад.
Како се вратити
Србим и Хрватима.
А смрад се
шири Босном.
