3312.
КАКО
ЗАСТУПНИЦЕ
СА К
ЗНАЈУ
СВЕ О БиХ
Марилуизе Бек је
изјавила да већина грађана БиХ каже Овако више не иде. У преводу ВВН. Вакосе Више
Немере. Националистичке и етничке странке држе БиХ у мртвогрљају. Грађани једва
чекају поплаве па да поскачу у мутну воду, само да не би морали гласати за
Националне Странке.
О, Мари, Мари.
Као да слушам малу ћораву Доки Пак.
Гдје вас
узгајају. Гдје су пластеници за такве будале.
Не знам зашто
се сви у БиХ, и около, понашају као Хасо који је дошао на парти код Хусе. А Хусо
живи на дванаестом спрату и има зачепљен веце, такозвани нужник. Па је породица
одлучила да серу у ћошку једне собе док се ствар не оћепи. Хусо је унаточ елементарној
непогоди, организовао парти. Самоуправљање било, радило се, имало пара се. И дошли
гости. Задњи је дошао Хусо. Пита га један хавер партијанер Осјећаш ли ишта у
ваздуку. Хусо њушне мало ноздрвама из којих вире длаке ко мачкови бркови. И каже
Осјети се да недостаје више љубичица у стану.
Миле Ласић, из
Столног Града, професор, кога цијеним, мада пише предуге текстове, каже да је
социјалдемократија у БиХ искориштена за даље националичарење. То је рекао
поводом Изненадне и преране изборне смрти Златка Лагумџије.
Миле мора да
не види добро. Старији смо, Миле, јебига.
Никад код
Лагумџије, а ни прије њега, није у том Есдепеу било Социјалдемократије. Можда је
било Социјалдемодркатије.
То што постоји
Социјалистичка интернационала, не значи да Социајлдемократија може да постоји
као транснационална идеологија. За нације које су измијешане. Или преблизу
једна другој.
Зашто сви
размишљају на Титовом Хардверу.
Овдје више
нема Југословена. Нема Ескају. Нема Братства И Јединства. Нема Пролетера. Нема Самоуправљања.
Овдје постоје
само Срби, Хрвати и Муслимани. Једни поред других. Некад се појави, у медијима,
и Пинцко.
У таквим
условима, не више ни подијељеног друштва, него друштва које се не може ни
назвати друштвом, Насеобине којој унутрашње границе исцртава Мржња а вањске Међународна
Заједница, уопште разматрати распростртост идеологије по цијелој БиХ и преко
њене три нације, научно је неутемељено. То није материјализам. То је
егзорцизам, онанизам и ониризам.
Ни једна
идеологија не може да обухвата Србе, Хрвате и муслимане. Бошњаке. Идеологија захтијева
барем сталност националног имена.
Идеологија је
ствар унутарнационалног политичког мозаика.
Када се
ријеше, и добро заштите, федералним или конфедералним, а најбоље државним
границама, три национална питања у БиХ, онда се унутар хрватског, српског или
бошњачког политичког мозаика, може очекивати, или барем расправљати о
политичком плурализму, о разним идеолошким странкама, о тврдој десници и
мирисној социјалдемократији.
Ако је неко
мислио да код Златка има љубичица, онда немамо шта да расправљамо.
Уосталом, ни једна
Америчка Амбасада, која држи до себе, не би никад подржала Социјалдемократију.
