среда, 18. септембар 2013.

2335.
КАКО САРАЈЕВУ
МЕДИ БОСИЋ
 

Не постоји ни један стварни разлог да било ко подржи иницијативу за смјену Мирка Шаровића, човјека који је радио у интересу БиХ, па самим тим и у интересу Републике Српске.
Ова армстронговска лунарна реченица довољна је за анализу политичког профила Младена Босића.
Ово је мали корак за Босића а велики за Босну и Херцеговину.
Додуше, Босићу ово није новина. Још у процесу формирања Савјета министара, исказивао је претјерану иницијативност и непотребну журбу. Није схватио да БиХ треба, кадгод можеш, оставити да се мало пати. А помогућству, много. Јер она, Сарајево, већ двије деценије пати Републику Срспку. Шта пати. Укида је. Мада га, Босићев далтонизам, спречава да то види.
Босић у случају Шаровић, односно у случају Остављена Уцвиљена Половњача, игра на психолошку карту Сарајевских Босанаца. Видјећемо ко ће подржати Додика. Видјећемо киме у Федерацији управља Додик. Стисни тур па накриви фес на Додикову страну.
Босићу и Есдеесу је Република Српска, од врха списка, далека ствар. Не подлијеже царинским тарифама. Мало се на њој може утаксати прихода.
Иначе не би ни у сну своје приоритете скалирао тако да му је БиХ на првом мјесту. Да ли Есдеес, и Босић, мисли да је радња за БиХ, истовремено и једнако, радња и за Републику Српску. Да ли је доиста политичко инжењерско необразовање тако дубоко. И плитко.
Ако би Есдеес дошао на власт у Републци Српској, сву Републику би претворили у Сарајевски Приградски Кантон.
А ви, дјецо бирачи, само радите свој посао.