недеља, 9. новембар 2014.

3351.
БЕРЛИНСКИ
МИТ

Нико неће дочекати сазнање о томе шта је донио Пад Берлинског Зида. Нећемо толико по земљи ходити.
А и иначе, са Свијетом треба бити опрезан. Свијет није рачунска тека за четверогодишњу школу па да на задњој корици има Таблицу Множења. Није једноказан и није предрачунљив.
Берлински Зид је, прије свега, дјело Запада.
То је грчевити покушај да се Пораз претвори у Побједу.
Берлински Зид је самозаопадни Угриз Савјести. Касно су ушли у рат против зла, чекајући да Хитлер сам помјери Границу Запада. Премало су крви дали у том рату. Превише је, непотребно, Славена, дало главе у том рату против Хајл Зла. То је срамота Запада.
Подсвијест Запада, ако такво што уопште може да постоји у наопаком цивилизацијском колективитету, зна да је Хитлер покушао да оствари њихове жеље за територијама. Само грубљим и злочиначкијим средствима.
Берлински Зид је посљедњи грудобран Запада не пред Комунизмом, већ пред једном простодушном и људском сликом свијета, утемељеној на вјери а не на поданости и тоталитарности.
Берлински Зид је вјешт западни јавносни и медијски продукт. Нешто како Холивуд и Кокакола.
Запад га је претворио у Зид Совјетског Зла.
Ја, пак, мислим да је Берлински Зид био, и остао Граница Западног Зла.
Стицајем историјских околности и великом Славенском Жртвом, та граница је постављена баш ту гдје јој је мјесто.
Берлински Зид је вјечна линија борбе Добра и Зла.
Данас, видим, сваки крајзидник, крајпуташ, маргиналац, даје Историјске Мисли о Берлинском Зиду. Не схватајући да, можда, на тај начин, уграђује нови камен у њега.
Глорификација Берлинског Зида, говорим о догађају његовог рушења, у смислу да су се преко његових рушевина прелиле Слобода Демократија Људска Права, у црну ноћ Неслободе, ново је стварање Свијета као равне плоче. Свијета каквог жели Запад. Да буде поравнат и хомогенизован, гранулизован, погодан за тоталитаризацију уз помоћ неолиберализма, доларизма или милитаризма.
Треба бити опрезан са Свијетом.

Берлински Зид ће бити Зид и кад Берлина не буде.