ПОХОД

НА БАБУ И ЂЕДА

каменопис

Са групом мојих херцеговачких другара и пријатеља, на њихов позив, одметуо сам се на планину локално звану Баба и ђед. То је на граници између Гацка и Билеће. 

Баба и ђед су два блиска планинска врха. Баба је висока 1900 метара а ђед 2030.

Није баш вријеме за планину. Али јесте вријеме за кување јаретине на планини.

Донекле смо ишли теренцем. И успут претресли изборне резултате, начин рада мјесних одбора и то.

А однекле ногом и раменом. Све треба да се изнесе до насеља старих напуптених пастирских колиба.

Баба и ђед испод себе имају много планинских извора и то је, некада био овчарски и сточарски рај. Због многих јаких извора на тој висини.

Ово је једна стара спаваћа соба за овце.

Сада више нема никога. Ни оваца, ни јагањаца, ни пастира, ни пастирки, ни ноћних простирки у близини неба и у шупљем старом јавору. Чак су и шумокрадице отишле јер је исјечено оно мало букве која је била употребљива и боље уновчљива. Чак и камење личи на избијељеле костуре нестанка.

Вријеме на тој каменитој планини, као и на свакој, мијења се у смјеру казаљке на сату и брзином секундаре. Сад налети магла, сад, киша, сад сунце. Па опет по реду или прекореда.

Послије котлића сишли смо са Бабе и ђеда ногом, кроз некадашње старе стазе оваца и пастира.

Данас је све зарасло у квргаво дрвеће, траву и камење. Још само међеди одржавају неке стазе. И остављају трагове у виду свог биљоједног измета.

Екстремно је било то силажење. Ушли смо у мрак и кишу.

Али, ево ме.