3365.
ХАДЕЗЕ
МОРА У
ВЛАСТ
АЛИ
МОРА И ДА
ИЗБЈЕГНЕ
СТАТУС
ПРОСЈАКА
Драган Човић
је унио нову категорију у политичку технологију у БиХиС.
Руковање. Важније
од потписа. Стисак руке као трајнији политички чимбеник.
Чиме није
открио ништа осим то да сви потписани папири у БиХ могу да се окаче мачку о
реп. Да има толико мачкова. А и кад би их било, долази вријеме вељачарења.
Сарадња Есенесдеа
и Хадезеа почела је, неполитички образложено, из терета исте врсте муке. И једно
и друго политичко имање, и један и други
домаћин, Срби и Хрвати, под истом су пресијом у БиХ, од стране Сарајева и
припадајућег Унитарног Међузаја, само у наизглед различитим позицијама јер Срби
имају Српску а Хрвати немају Херцег Босну, да их је то довело до сарадње. До размјене
чаше вина и десне руке.
Српски
Политички Легит почео је одавно да заступа тезу о Трећем Ентитету. Разлози су
некима јасни а некима не. Трећи Ентитет, огољени назив за тројност Босне и
Херцеговине и рјешење нуклеотичног проблема Федерације и пресијецања бошњачке
политичке тортуре над Хрватима, растеретио би Српску сталног притиска. А Босни
и Херцеговини би донио међунационалну, уставну и институционалну стабилност,
што је најпотребније Републици Српској у њеној политици Перманентног Смјера
Самосталности.
Хрватски
Политички Фактор прихватио је ту сарадњу схватајући је као риједак искрен
приклон и као неизнуђену грешку.
Ефекти сарадње
нису увијек били очекивани а ни реални. Под најездом Платформаша, Амбасадаша и
Сарајевских Унитариста.
Онда су дошли
избори ове године. За Сарајево и за припадајући Унитаризациони Међузај, сваки
избори имају исти мото. Ови су одржани под паролом и пјесмом Сваком треба да је
дика ко руши Милорад Додика.
Милорад Додик
је оцијењен српским криминалцем и ретроградним режимцем, па је тако цијели
посао премјештен из унитаристичке и међунационалне сфере у српске руке. Српски антирежимци
треба да обаве посао од којег ће корист имати само СПК, Политичко Сарајево у
Унитаризациони Међузај.
Циљ није
Додик. Циљ је Република Српска.
Посао је био
скоро обављен.
Истовремено,
Хадезе и Драган Човић су коначно и изборним резултатима доказали Комшићу,
сарајевским дрипцима и међународним дрипачким покровотељима, да Хрвати постоје,
да су Трећи, да нису гласали за Комшића.
Комшић има
нову улогу, чиме се показује да ни она првотна, двомандатна, под скутима Златка
Лагумџије, није била само Лагумџијина калдрмска и ћаршијска комбинаторика, већ
озбиљнији екстерни пројект, улогу колаборације са Бакиром Изетбеговићем.
То је логично.
Таква два Грађанина УПМ и треба да сарађују.
Хипербарични суботњи
споразум у који су улетјели, најприје, Бакир и Жељиљан а потом и Коалиција за
Промјене, кватро гурпа ЧИКМ, чије фронтмен је МИ17, Иванић, имао је два циља. Да
елиминише Есенесде и да потчини Хадезе, раздвојивши га од Есенесдеа и Додика.
При томе је
пало низ потцјењивачких порука. Бакир. Ми нудимо Човићу оно што се не одбија.
Чавић. Комшић уступа Хадезеу сав пакет 5 + 3 министарска мјеста.
Хадезе не
може, због гадљивости и смрада колаборације Б&Ж, али ни због сарадње и руке
са Есенесдеом и Додиком, да избјегне учешће у власти на нивоу Заједничких
Органа. Мада би у том случају Б&Ж и инструктори позитивне географије, били
најсретнији. Нема га, али не нашом кривицом.
Хадезе и Човић
морају да узму свој дио погаче.
Али не смије
то да изгледа као да им је положено у јасле или бачено ко псу у синџиру.
