четвртак, 23. октобар 2014.

3303.
ЧАВИЋ
ОВЦА
ЈАЛОВИЦА

Драган Чавић је тужно констатовао да је на овим изборима За Промјене добио исти број мандата колико их је и имао. Промијенио се у ПЧМ.
Толико је, у студију Беентевеа, био стерилан да је Сузана била потпуно фигидна. У погледу енергије да постави било какво питање које би занимало икога.
Са анатомске тачке гледишта, био је то Сузанин разговор са мртвацем. Сјећате ли се да ли је прво прољеће у вашем мандату почело у сриједу или у четвртак.
Са професионалне тачке гледишта, она је, између питања, говорила, у себи, Боже, у кога смо ми уложили образ, опредјељење и углед.
Са политичке тачке гледишта, Чавићев наступ је био СвиралаК.
Драган Чавић и Конзорцијум За Промјене успјели су мобилисати завидан број оних који су против Додика и Есенедеа, ујединити их са својим гласачима и припојити им нешто незадовољних Есенесдеових бирача који су се, природно, појавили током девет година, и све то представити као своје гласове. Свој Покрет. Своје Промјене.
А то је, политички, ништа.
Зато је Чавић сада добио оно што је и имао. А зато је Вуле у Лакташима добио скоро трипут више него што је имао као Вози Мишко. Иако Кније мрднуо, осим што је двапут отишао у лов. Тако је и Огњен Тадић добио на празнину. Као и Младен Иванић.
Једини прави политички резултат избора у Републици Српској је она количина гласова коју је Есенесде изгубио од 2010.
А то није заслуга Чавића и Коалиције За Празнину.
Ну. За мене је опасна платформа коју сада форсира Чавић.
Он је код равнодушне Сузане током пола емисије износио тезу како је Република Српска дубоко подијељена и како је за ту подијељеност крива Власт и Есенесде. И Додик. Режим није помињао.
Чавићев аргумент је да је разлика између Додика и Тадића осам хиљада гласова. Иванића и Жељку није помињао.
Тих Осам Хиљада гласова говоре, по Чавићу, да је Српска катастрофално подијељена.
Успут је рекао да тих Осам Хиљада Гласова не дају никакав легитимитет, да је то недовољно да би се побиједило, да је Четрдесетдва у Народној Скупштини, и кад се скупи, јад и биједа, јер неко може да добије кијавицу или прољев.
И тако унедоглед. Док Сузана спава. Тришић спава. Крол спава.
Разумијем да је Чавић политички неписмен. Да је четири године потрошио улудо и убудале. Ове четири које сам уобзирио. Да су му погрешно савјетовали који је ров најслабији.
Али. То му не даје за право да лансира дијагнозе о Републици Српској које не изричу ни гледачице у шољу.
Прије свега, Избори нису Црногорски Референдум, па да се унапријед постави број или постотак који се мора достићи да би се рачунала побједа или пораз.
Избори су и кад је само један глас више.
Друго. Једнак број гласова није знак подијељеног друштва. Односно Републике Српске. Немам времена, а и Чавићу је залуд објашњавати, па ћу само рећи да је Србија данас много подијељеније друштво него Република Српска. Иако су проценти посве супротни.
Треће. Четрдесет пет процената оних који нису изашли на изборе нису подијељени. Чак иако би прихватили да је тијесан резултат доиста Подјела.
Тих четрдесет пет процената могу да се разлуче и овако и онако. Али главна констатација која се не може побити јесте ова. Они нису толико незадовољни да би изашли на изборе и гласали Против. Њима није тако лоше, као што су Промјенаши говорили. А говорили су о Милион незадовољних. Њима је свеједно што ће остати иста власт. А још им је свеједније да ли ће Промјенаши побиједити или неће.
Када се све то узме у обзир Република Српска је подијељена на једну четвртину и три четвртине.
На крају, није јасно шта Чавић овим жели да постигне. Нико ту подјелу не види а и да је види, Шта.

А ја то Чавићево ламентирање не видим ни као самооправдавање.