КАНДИДАТ

ЧАВИЋ.

ПОПУЛИСТИЧКИ

ФОЛЕР

То су те Промјене.

Савез За Промјене.

Парада политичког Кича,

популистичког Прча и,

за народ, мало таблоидног Шмрча.

Кила Злата.

Кандидат Смлата.

Политичка Сцена пуна блата.

Драган Чавић, у својству Кандоначелника у Бањалуци, испалио је своју трећу свјетлећу ракету помраченог политичког ума.

Након увођења Радојичићеве Бабе и Додика у изборну трку у Бањалуци, предлаже, и захтијева да се сви кандидати потписом сложе, да се након годину дана градоначениковања, одржи Референдум. Како би бирачи оцијенили рад изабраног.

Да виде да ли су се зајебали.

Разумијем да Чавић о Политици, Политичком Систему, Власти, Парламентарној Демократији... мало зна.

Као што разумијем да му је баш то и улазница, као и другима, у Јавни Тор, гдје може да, дозвољено је, и пожељно, да лупа ко Максим по дивизији.

Нема више Титеипартије па да таквим Политичким Будалашима отвори Високу Школу Политичких Наука, утјера их тамо и барем нека слова их научи.

Ну ако је Чавићево, и других, дивизијање, дозвољено и пожељно, то нас не ослобађа обавезе да размотримо посљедице.

● Чавићев приједлог о Референдуму, обавезном, дакле, годину дана након Избора, дио је пројекта Дерегулације цијеле политичке сфере. Релативизација. Прозводња несигурности. Унижење ауторитета демократски изабране власти и Бирача који стоје иза тога.

● Форсирање све нижих и нижих нивоа способности и спремности кандидата. Јер, ко ће да уложи свој политички капитал и вријеме да би се након годину дана поново повлачио по иборима. Није узалуд измишљен мандат од четири године, или, раније, форисрана петољетка. Шта се може учинити за годину дана.

● Увођење јавног политичког и медијског волунтаризма. Умјесто мјерљивих категорија функционисања Градоначелника, Градске Скупштине и Градске Управе. Јер за све то постоје мјерна мјеста. Стање Буџета. Вријеме и број обраде предмета, стање инфраструктуре, обим уложених средстава, геграфски распоред активности...

● Даљи наставак Опозивашења. Институт Опозива начелника је такође један инструмент Дерегулације. Чавић сада то диже на виши технолошки ниво. Са разорнијим посљедицама.

● Обезвређивање Избора. Избори су врховни контролор, оцјењивач и валоризатор рада свакога ко је на листи. И за најнижу бирану функцију као и за највишу, државничку. Рефенрендум не може да ту игра никакву улогу. Осим контролног рада код лоших и неорганизованих учитеља.

● Дестабилизација Власти. Савез За Промјене формиран је у некој Бурекџиници, у гаражи неке Абасаде, под сећијом Сарајбошњака, са искључивим циљем Дестаблизације Власти у Републици Српској. То сада и Чавић покушава да имплемтира у Бањалуци. Да уведе у кобива демократске обичаје. Референдум ко кино.

● Потцјењивање Бирача и грађана Бањалуке. СНСД влада у Бањалуци Сто Година. Досад би сви они који су гласали за СНСД а и они који нису, увидјели да се, ако се, не ради како ваља. Па би на неким Изборима то оцијенили. Не би чекали Мудрова Чавића који ће их након годину дана, ко референдумске овце, истјерати из торова, не да би неког оборио с власти или он дошао на то мјесто, већ само да би правио политичку кич представу од Бањалуке и Републике Српске.

ЧАВИЋ МОЖЕ БИТИ

НАЧЕЛНИК ЋАРШИЈЕ

АЛИ НЕ И

ГРАДОНАЧЕЛНИК

БАЊАЛУКЕ

Чавић, Сазапов кандидат за Градоначелника Бањалуке није против претварања градског грађевинског земљишта у лоповску трансакцију.

Он је за претварање Политике у Сметљиште.

Својим најновијим иступом против Игора Радојичића, настојећи да му о врат окачи одговорност за градско земљиште које су узели од града а дали му неке парцеле негдје изван, Чавић се дефинитивно опростио од Озбиљног Политичара.

Ако је то икада и био.

За мене се опростио након формирања Комисије за Сребреницу и чувеног обраћања Републици Српској, у својству Предсједника Републике. Гдје је рекао да је Сребреница, тих девет дана, Црна Страница Српске Историје.

То што је цијела операција БиХ покренута да се Срби истријебе, или барем протјерају, као из Хрватске, то је љубичаста, мирисна, страница историје.

Шта, дакле, ради Чавић, умјесто да се представи као озбиљан кандидат за Градоначелника.

► Извлачи аферу коју су надували плаћеници у борби против Власти Републике Српске. А у којој Власт, сигурно, има кривице, ако низашта, барем за то што је тако нешто законски могуће. Јер то је, очито, законска могућност. Пошто се тако ради и у другим општинама. Чиме доказује да је и он из те Плаћеничке Групе, специјалне бригаде за општу криминализацију Републике Српске.

► Покушава том аферашком маглом да прекрије Радојичића који са тим нема никакве везе. Чиме показује да му није стало до Бањалауке, до функције Градоначелника нити до побједе, већ само до Криминализације Свега Живог. Осим њих неколицине у Савезу За Промјене.

► Покушава Радојичића понизити и уврстити у Додиков арсеналијум политичких лутака, у шта, Сазаповци, убрајају сваког, осим самог Додика. Зато је и рекао да је Радојичићу највеће оптерећење Додик. Што је такође његово, Чавићево, бјежање од Бањалуке и кандидатуре. И што је његово вођење Општих Избора а не локалних.

► Чавић, пак, не може избрисати чињеницу да је Радојичић кандидат Градске организације СНСД, изникао из демократске процедуре у 25о мјесних одбора, 16 рејонских одбора и више од 20.000 чланова. А не кандидат Предсједника Странке.

► Чавић не може избрисати ни општу политичку чињеницу да Бирачи у Бањалуци и Чланство СНСД Радојичића сматрају браном против гуликожа који настоје да сваку власт искористе за своју корист. А ако могу, и да се увуку у Странку која је на власти.

► Његов циљ, Чавићев, и других, и јесте депресијација СНСД за Опште Изборе 2018е. Стога ће цијелу градоначелничку кампању тако профилисати.

Стога се од Чавића, до 2. окобра, може очекивати само Прљавштина, Смећарење и Стрвинарење.

Он није озбиљан политичар.

Да јесте, он би јавно одбио, ономад, Комисију За Сребреницу, и тако Српску Демократску Странку оставио Српском и Демократском а себи обезбиједио важно мјесто, и неколико мандата у српској историји.

Али. Мали лонац за велике литре. Њему је било важније да обезбиједи мјесто, црно, у српској историји за оних двет дана јула.

Он је политичар из категорије плаћених блогера, невладиних болесних извикача, из калибрата малих српских јацењука и потрошењака.

Доро што је он то. Већ што, својим таквим прљавим, неполитичким, дјеловањем снижава критеријуме, промовише кретенијуме, окупља и школује исте такве и шири ту технологију која и јесте циљ З&ФТ, ЕУ и Запада. Производња кретена који ће, за њихов рачун да воде градове, Нацију, Државу. 

ЧАВИЋ

ИЗНОСИ

СВОЈУ

ОДБРАНУ

Драган Чавић, кандидат Савеза За Промјене и Сарајевског Ослобођења за градоначелника Бањалуке, има иза себе срамну Антисрпску Епизоду Сребреница. Њега су тада наговорили, натјерали, или је наивно умислио претјерану лакоћу лансирања у орбиту Великих Државника, па је потписао извјештај Комисије о 8.300 жртава које Бошњаци, муслимани, Босанци, Сарајево и Странци, ни до данас нису пронашли и комплетирали.

Ну. То је историјска срамота за Чавића и терет за Републику Српску.

По мојој градацији то је Велеиздаја.

Ја на то никада не бих пристао, ни по цијену стријељања.

Ну. То нема везе са кампањом за Градоначелника Бањалуке.

Има, међутим, са Чавићевом консатацијом, изреченом данас у Ослобођењу: Али испаст ће да ће боље интересе Бање Луке штитити Црногорац него Србин.

Та ћенифска, сокачка, ћаршијска, консатација не говори нешто нарочито о расизму код Чавића. Да би био неки расист, фашист, нацист, и слично, мораш најприје бити Велики Националист.

Говори о Чавићевом политичком безкоординатном систему. У његовој глави. Говори о силним рупама у његовој Политичкој Платформи и Политичком Формату. Његова Политичка Главуша је помијешала Хардвер и Софтвер.

Говори о истој оној полутрулој решетки кроз коју је пропала и Комисија за Сребреницу, Потпис на Извјештај и његово обраћање на РТРС поводом тога.

Немама времена да образлажем.

Али, доласком Чавића на чело Бањалуке, Бањалука би постала Добој а Обрен би добио адекватну замјену.

Чавић је изнио четири колосијека којима ће дјеловати као градоначелник, ако би у недјељу били избори а он побиједио.

► Реорганизација Јавне Управе како би се омогућило запошљавање у Јавном Сектору.

► Пречишћавање отпадних вода.

► Нова два вртића сваке године.

► Оживљавање бањалучког спорта.

Нећу да кажем шта бих ја урадио, као Градоначелник.

Али ћу да кажем да је ова Четверочлана Банда циљева, типични соцреалистички лажни спектраријум, срачунат на лако узимање гласова.

Запошљавање у Јавном Сектору само значи да ће грађани хранити нове непотребне џепове. Јер се и боља организација и реорганизација може учинити са садашњим бројем запослених.

Колектори никад нису били темељ развоја Града. Било којег. А да би Бањалука то радила, треба да учествују и низводне општине па и Република.

Од Чавића Два Вртића. Дабоме да треба и три пута више. Али треба рећи гдје су средства за то јер то је сигурно на терет Града, пошто економске цијене не могу да се примијене.

Бањалучки спорт не може да ријеши Бањалука. Он је толико пара прогутао да је то економска трагедија. Он не може да буде ни приватизован. Јер нема интереса и јер би то била бањалучка мамићизација.

То може да ријеши само Република Српска. А ако не може, онда мора пропасти.

Можда Два Вртића и нису лаж, али ово о оживљавању Бањалучког Спорта, сигурно јесте.

Нешто мнијем, Драган Чавић данас не помиње Парк на 20 хектара.

То говори о озбиљности, хаотичности и импровизионарству његовог Политичког Програма за Бањалуку.

Значи, прво је био Паркер. Сада је Рестауратор Шахтова.

Ко зна шта ће још, до октобра, бити.

3303.

ЧАВИЋ

ОВЦА

ЈАЛОВИЦА

Драган Чавић је тужно констатовао да је на овим изборима За Промјене добио исти број мандата колико их је и имао. Промијенио се у ПЧМ.

Толико је, у студију Беентевеа, био стерилан да је Сузана била потпуно фигидна. У погледу енергије да постави било какво питање које би занимало икога.

Са анатомске тачке гледишта, био је то Сузанин разговор са мртвацем. Сјећате ли се да ли је прво прољеће у вашем мандату почело у сриједу или у четвртак.

Са професионалне тачке гледишта, она је, између питања, говорила, у себи, Боже, у кога смо ми уложили образ, опредјељење и углед.

Са политичке тачке гледишта, Чавићев наступ је био СвиралаК.

Драган Чавић и Конзорцијум За Промјене успјели су мобилисати завидан број оних који су против Додика и Есенедеа, ујединити их са својим гласачима и припојити им нешто незадовољних Есенесдеових бирача који су се, природно, појавили током девет година, и све то представити као своје гласове. Свој Покрет. Своје Промјене.

А то је, политички, ништа.

Зато је Чавић сада добио оно што је и имао. А зато је Вуле у Лакташима добио скоро трипут више него што је имао као Вози Мишко. Иако Кније мрднуо, осим што је двапут отишао у лов. Тако је и Огњен Тадић добио на празнину. Као и Младен Иванић.

Једини прави политички резултат избора у Републици Српској је она количина гласова коју је Есенесде изгубио од 2010.

А то није заслуга Чавића и Коалиције За Празнину.

Ну. За мене је опасна платформа коју сада форсира Чавић.

Он је код равнодушне Сузане током пола емисије износио тезу како је Република Српска дубоко подијељена и како је за ту подијељеност крива Власт и Есенесде. И Додик. Режим није помињао.

Чавићев аргумент је да је разлика између Додика и Тадића осам хиљада гласова. Иванића и Жељку није помињао.

Тих Осам Хиљада гласова говоре, по Чавићу, да је Српска катастрофално подијељена.

Успут је рекао да тих Осам Хиљада Гласова не дају никакав легитимитет, да је то недовољно да би се побиједило, да је Четрдесетдва у Народној Скупштини, и кад се скупи, јад и биједа, јер неко може да добије кијавицу или прољев.

И тако унедоглед. Док Сузана спава. Тришић спава. Крол спава.

Разумијем да је Чавић политички неписмен. Да је четири године потрошио улудо и убудале. Ове четири које сам уобзирио. Да су му погрешно савјетовали који је ров најслабији.

Али. То му не даје за право да лансира дијагнозе о Републици Српској које не изричу ни гледачице у шољу.

Прије свега, Избори нису Црногорски Референдум, па да се унапријед постави број или постотак који се мора достићи да би се рачунала побједа или пораз.

Избори су и кад је само један глас више.

Друго. Једнак број гласова није знак подијељеног друштва. Односно Републике Српске. Немам времена, а и Чавићу је залуд објашњавати, па ћу само рећи да је Србија данас много подијељеније друштво него Република Српска. Иако су проценти посве супротни.

Треће. Четрдесет пет процената оних који нису изашли на изборе нису подијељени. Чак иако би прихватили да је тијесан резултат доиста Подјела.

Тих четрдесет пет процената могу да се разлуче и овако и онако. Али главна констатација која се не може побити јесте ова. Они нису толико незадовољни да би изашли на изборе и гласали Против. Њима није тако лоше, као што су Промјенаши говорили. А говорили су о Милион незадовољних. Њима је свеједно што ће остати иста власт. А још им је свеједније да ли ће Промјенаши побиједити или неће.

Када се све то узме у обзир Република Српска је подијељена на једну четвртину и три четвртине.

На крају, није јасно шта Чавић овим жели да постигне. Нико ту подјелу не види а и да је види, Шта.

А ја то Чавићево ламентирање не видим ни као самооправдавање.