3301.
ВАЖНОСТ
КАНДИДАТСКОГ
МОЗАИКА
ЗА ТОК
МАНДАТА
И
РЕЗУЛТАТ
ЛОКАЛНИХ
ИЗБОРА
Ако Политичка
Странка кандидује такав парламентарни спектраријум из којег ће многи јунак
помислити да је 6ог или 13ог октобра Ђурђевдан, Хајдучки Састанак, кад се,
дакле, организовано одмеће у хајдуке, та странка је начинила кардиналну грешку.
Парламентарни мандати
попримају особине својих власника.
Своје претходне
политичке и каријерне особине, кандидати испољавају и примјењују у изборној
кампањи и изборном процесу а унапређују их током мандата.
Кандидати који
нису израсли из организације, које није кандидовала организација, којима је
иманентнији манипулатив него организитив, који имају ресурсе предности над
другима, који су из менаџерске и положајске дарвинистичке борбе за опстанак и
напредак преко мртвих и живих, безреферентни аперсонаријум, увијек ће кампању и
страначку гласовну реторту схватити као лични забран и додијељен им резерват у коме
могу да се понашају како господари животињског царства без обавезе да раде за
странку и организацију па тако и за себе. То су Феудалци.
Такви кандидати
ће цијели мандат користити за свој лични и групни пролаз, пазећи добро да не
пропусте да изграде нову степеницу за нови мандат.
Такви кандидати
ће организацију, која је преживјела након њиховог вршаја, даље користити за
деструкцију и приватизовање њених сегмената за своју корист.
У правилу, код
таквих посланика, организација увијек личи на територију пола године послије
Нагасакија.
У локалним
изборима улога и значај одметнутих посланика посве је маргинална и епизодна. Они
ће добро да пазе да не учине ништа што би могло умањити њихове шансе на
сљедећим општим изборима. Они никада неће подржати, нити радити за неизвјесног
кандидата за начелника. Јер ће тиме, можда, међу одборницима имати противнике. Поготово
неће учинити обрнуту ствар.
А ако је
кандидат за начелника извјестан побједник, они су незаобилазан инвентар.
Ријетки су
посланици који се озноје више на локалним изборима него на општим, својим.
Један од
неуставних лијекова за такве Октобарске Хајдуке јесте у странци депоновано, и
јавно обзнањено, лично потписано одустајање од мандата којем ће странка, у
погодном тренутку додати само датум и предати у одговарајућу службу.
Пошто није
могуће промијенити изборни закон и отворене листе.
Ако таквих
Хајдука има превише у посланичком мозаику, а још ако је скупштинска већина на
ивици и увијек упитна па се зашићене међеде не смије дирати, страначка
организација се незаустављиво деструише. Губитак локалних избора даље погоршава
ствари. А на сљедећим општим изборима такви кандидати, и они који долазе као
нови а уче од старих лопова, опет раде само за себе а не за странку и за
појединачне кандидате.
Биће занимљиво
када се потврде резултати са бирачких мјеста.
Тада ће се
пред Циганком наћи бачен грах који ће тачно рећи ко је гдје, с ким, и колико
радио за себе а колико за странку која га је отелила.
