3294.
СЕЈФУДИН
ТОКИЋ,
ЕКСПЕРТ
ЗА
РАЗМЈЕНУ
ЕНЕРГИЈЕ
ИЗМЂУ
СРБАЉА И БОШЊАКА
Сејфудин Токић,
живи је доказ оне пјесме Фадила Тоскића. Мало помало, све је пропало.
Сејфудин Токић
је једино Добровољно Расељено Лице у БиХ. Али несретно. Раселио се у Републику
Српску.
Прими уцвиљено
саучешће.
Шта су све
људи спремни да учине за кандидатуру. Невјероватно. И ја сам од малих ногу
замишљао кандидатуру. Али не би ми пало на памет да се, у свеху те почасти,
раселим у Сарајево.
Сејфудин
Токић, Босански Бошњак, кандидовао се за Предсједника Републике Српске. Не знам
колико има гласова, колико лајкова, колико врећа.
Али сам
запазио његову изјаву да је на изборе у Републици Српској изашло само 33.000
Српскијанских Бошњака. И да је то катастрофа.
И да су неке бошњачке
странке, сарајевске, јабоме, почеле куповати гласове од тих несретних Бошњака у
Српској. Па су, онда, то видјели Срби, па и они полетјели да купују гласове. Од
Бошњака, за Србе. Онда су Српскијански Бошњаци запали у тотално слуђену
ситуацију и почели да се троуме, то је чисто српски, између Жељке и Младена.
Феноменално. Нека
су и Срби нешто научили од Бошњака. Досад су Бошњаци све учили од Срба. Мислим. Све оно што не ваља. Додуше, није ни
имао ко други да учи. Хрвати се стално заврћу ка Бечу, еуропљани и
интелектуалци. Заставшћори уче само од Амера.
Највећа посљедица
тог бошњачког хаоса у Српској, није то рекао Токић, ја кажем, јесте пушиона
Лагумџије. Чудо је како није успио изварати и Српскијанске Бошњаке. Српска за
Човјека. Да им је рекао, разумјели би шта треба да раде.
Токић јесте
открио суманутост у Бошњака. Али не суманутост оних о којима говори. Већ суманутост,
сулудост и тоталитарност, своју и својих сарајевских инжењераца националног и
колективног хаоса у који су заробили Бошњаке, муслимане.
Бошњаци,
дакле, у Републици Српској морају да се постројавају у апослутном броју. И сви
да гласају. За њих не важи постотак излазности. Њима је забрањено да гласају за
Србина. Или Српкињу. За Предсједника Републике. муслимани у Српској не смију да
имају свој избор између српских кандидата. Они морају да гласају за возара,
преконедјељаша, Токића. Они морају искључиво да гласају за Потпредсједника
Српске. И ниуком случају не смију да остану код куће. Као и сваки цивилизовани
бирач који и на тај начин изражава своје политичко опредјељење.
Срећа је само
у томе што је Сејфудин Токић мали играч па тај свој тоталитаризам, и сулудост,
не може да наметне Бошњацима.
Да може, звао
би се Златко Лагумџија.
Мада је он
пуно прије прошао онако како је Злагумџија прошао сада.
Јебига. Касни му
мишљење.
